Priča koju mnogi nisu znali.
Fudbaleri Lutona izborili su plasman u Premijer ligu naredne sezone pošto su u finalu baraža savladali Koventri nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca (1:1, 6:5 nakon penala) na „Vembliju“.
„Šeširdžije“ će najverovatnije morati da promene stadion „Kenilvort Road“ zbog malog kapaciteta (10.356 navijača), ali upravo je na njemu postao legenda bivši fudbaler i trener Radomir Antić.
Luton je jedan od najstarijih klubova u Engleskoj, osnovan je 1885. godine i bio stalni član Prve divizije engleskog fudbala, sve do stvaranja Premijer lige. Od te 1992. godine su se mučili i ispali su čak do Nacionalne divizije (peta liga), ali su uz malo sreće uspeli da se vrate u sam vrh engleskog fudbala.
Legendarni Antić je karijeru počeo u Slobodi iz Užica, iz koje je 1968. prešao u Partizan. U Beogradu je proveo skoro deset godina, a osvojio je titulu u sezoni 1975/1976.
Posle Partizana igrao je za Fenerbahče, zatim i Saragosu, da bi na kraju karijere stigao u Luton, klub koji je već tada bio blizu stotog rođendana, ali koji je igrao u drugoj engleskoj ligi.
Samo dve godine nakon njegovog dolaska, Luton je u sezoni 1981/1982 uspeo da uđe u prvu ligu. Ipak, ono što se desilo naredne sezone ostaće u pamćenju svakog navijača „šeširdžija“.
U poslednjem kolu sezone 1982/83 igrali su Luton i današnji velikan Mančester siti u direktnom okršaju za opstanak. Brajton i Svonsi su već ispali, „građanima“ je i jedan bod „vršio priču“, dok je Lutonu bila neophodna pobeda za opstanak u prvoj diviziji.
Velika borba se vodila tokom celog meča, a Antić je ušao sa klupe u 64. minutu. Bilo je 0:0, Luton je rešio da sve karte baci u napad, a to se na kraju isplatilo.
Antić je u 85. minutu natrčao na loptu koju je golman Mančestera izbacio, šutirao i postigao gol za veliko slavlje Lutona. Igrači Sitija su samo pali na zemlju, dok je legenda srpskog fudbala digla rike uvis i sa navijačima proslavila opstanak.
„To je istorijska utakmica, morali smo da pobedimo, a Sitiju je bio potreban bod. Igrali su pred 40.000 svojih navijača, niko od nas nije očekivao da pobedimo. Sećam se i tog gola. Video sam da lopta ide ka njemu i odmah sam pomislio – on je prava osoba za to, tako se postaje legenda“, rekao je nekadašnji fudbaler Lutona, Rik Hil, za BBC.
Taj dan ga je uveo u legendu i engleskog fudbala, a u dresu Lutona je odigrao tačno 100 utakmica. Tamo je stigao u 31. godini, a penzionisao se sa 35.
Tog tužnog dana, 6. aprila 2020. godine kada je Antić preminuo, veliki broj legendi engleskog kluba se oprostio od njega.
„Bio je fantastična osoba i igrač. Poznavao sam ga veoma dobro, jer je živeo u Harpendenu, istom mestu gde sam živeo i ja, i zajedno smo išli na treninge i utakmice. Bio je sjajan tip, veoma talentovan igrač. Njegove veštine su bile neverovatne. U svakom smislu je bio ‘top’ momak“, rekao je tada kapiten „Radijevog“ Lutona, Brajan Horton, za klupski sajt.
Koliko je engleski klub ostavio veliki trag na Antića pokazuje i to što je ime njegovog kućnog ljubimca, psa, bilo upravo Luton.
Antić je po završetku karijere seo na klupu Saragose. Posle toga je vodio Real Madrid, Ovijedo, Atletiko Madrid, Barselonu, Seltu, Srbiju, a poslednjih nekoliko godina je proveo u Kini.
Ipak, Luton je imao posebno mesto u srcu srpskog trenera koji je jedini u istoriji fudbala vodio tri najveća španska tima.
BONUS VIDEO Odlazak velikog mistera Radomira Antića