Foto: EPA-EFE/MIGUEL A. LOPES

Reprezentacija Srbije uspešno je započela kvalifikacije za Svetsko prvenstvo pobedom protiv Republike Irske sa 3:2 posle mnogo oscilacija. Utisci se još uvek nisu slegli, a već je vreme za najtežeg mogućeg protivnika, ekipu Portugala koja u Beograd stiže sa teškom artiljerijom, sačinjenom od nekoliko vanserijskih igrača predvođenih Kristijanom Ronaldom.

Reprezentativci Srbije će imati izuzetno težak zadatak da pariraju individualnoj klasi Portugalaca i višegodišnjoj uigranosti.

PROČITAJTE JOŠ

Selektor Fernando Santoš već godinama ima definisano jezgro reprezentacije koje bi samo povremeno osvežavao nekom novom zvezdom ili nekim igračem iz rotacije. To je rezultiralo titulom evropskog prvaka, osvajanjem Lige nacija i stvaranjem uigrane mašinerije koja pobeđuje i kada joj ne ide najbolje.

Poslednji meč koji su odigrali, Portugalci su protiv Azerbejdžana dobili tek autogolom rivala što bi moglo da stvori pogrešnu percepciju o lošoj formi, neuigranosti ili nečemu sličnom.

Činjenica je da u toj utakmici nisu briljirali, ali potpuna dominacija u posedu lopte, 29 udaraca od kojih čak 14 u okvir gola, samo su podaci koji govore kakav su pritisak izvršili na gol Azerbejdžana čiji bunker na kraju nije mogao da izdrži.

I kada ne stvaraju mnogo šansi, konstantnim pritiskom, velikim obimom napada i udaraca i sposobnošću da presingom dođu do lopte, čini ih ekipom sa kojom ne sme da bude opuštanja ni sekunde. A na sve to, individualna klasa koju poseduju dovoljna je da maskira i pokrije čak i najslabija izdanja.

Prvo ime i prva asocijacija na portugalski fudbal je već više od decenije Kristijano Ronaldo. Portugalac je jedan od najboljih igrača svih vremena, fudbaler o kome se sve zna, a koji i dalje ne prestaje da oduševljava svojim izdanjima, a kada je u pitanju reprezentativni dres i sposobnošću da ostane po strani kad mu ne ide.

A kada Ronaldu ne ide, ne znači da prestaje glavobolja protivnika. Jer Portugal je tim sastavljen od velikih zvezda i iskusnih rutinera.

Napadačka trojka Portugalaca može da bude posebno impresivna. Santoš je za meč protiv Azerbejdžana malo promešao karte pa su mu na klupi ostali Žoao Feliks i Diogo Žota, a prednost su dobili Anre Silva i Pedro Neto.

Mada kada se pogleda trenutna forma i zdravstveni bilten, treba reći da Silva briljira ove sezone u Ajntrahtu sa 21 golom i nalazi se na deobi drugog mesta strelaca u Bundesligi sa Holanom koji je postigao isti broj golova. Pedro Neto sa druge strane nije tako efikasan u Vulverhemptonu, ali njegova uloga u ekipi i nije da postiže golove.

Ipak, u Beogradu bi trebalo očekivati Feliksa na terenu kojeg je Santoš po svemu sudeći odmarao u prvom meču. Feliks je ove sezone u Atletiku postigao sedam golova u prvenstvu i tri u Ligi šampiona, a dodao je još pet asistencija. Njegova tehnička superiornost, odlično kretanje, sposobnost da kreira za saigrače i sjajan šut sa distance, značajno komplikuje odbranu koja pritom mora da se fokusira na Ronalda koji u takvim postavama igra devetku bilo klasičnu, bilo „lažnu“.

PROČITAJTE JOŠ

Ostaje pitanje da li će Santoš u prednju trojku staviti Žotu ili će se odlučiti za taktiku iz meča protiv Francuza u polufinalu Lige nacija kada je istureniju ulogu imao Bernardo Silva. Silva je protiv Azerbejdžana igrao po desnoj strani kao deo veznog reda, i u takvim situacijama može da bude izuzetno opasan. Zahvaljujući činjenici da mu je iza leđa Kanselo može da se uvlači u sredinu i svojim kretanjem između linija razbija defanzivnu strukturu rivala.

Diogo Žota ima iza sebe vrhunsku sezonu i bio je glavni igrač Liverpula sve dok se nije povredio. U međuvremenu je uspeo da se oporavi i da odmah po povratku na teren donese tri boda „crvenima“, ali ostaje da se vidi koliko je spreman i da li će Santoš odlučiti da bude starter ili džoker sa klupe.

Trojka koja će čuvati leđa napadačima gotovo da je standardna. Protiv Azerbejdžana se Santoš odlučio da neke igrače odmori, pa smo na terenu videli Rubena Neveša i Silvu kao vezistu. U uobičajenim situacijama, dva mesta su rezervisana za Danijela Pereiru i Bruna Fernandesa, dok je treći najčešće Mutinjo, mada se protiv Francuza u pomenutom meču odlučio za defanzivnijeg Vilijema Karvalja.

Bruno Fernandes ove godine predstavlja ključnog igrača Mančester junajteda i igra sezonu života. Postigao je 16 golova u Premijer ligi i šest u evropskim takmičenjima, a na sve to je dodao i 12 asistencija. Fernandes je izuzetno opasan iz prekida, ali njegov glavni kvalitet je sposobnost da iz sredine diriguje igrom i ubacuje iz drugog plana, koristeći zaokupljenost rivala moćnim napadačkim opcijama. Pereira sa druge strane nije standardan u PSŽ-u ali mu Santoš izuzetno veruje, i njegova sposobnost da vrši opstrukciju igre rivala ga čini značajnim šrafom.

Mutinjo bi trebao da dobije prednost ako se Santoš odluči za ofanzivniji pristup što je gotovo izvesno, a njegov zadatak bi trebalo da bude nešto između uloga Fernandesa i Pereire.

Odbrana je na papiru najslabiji deo tima, sa najmanje zvučnih imena, ali večina igrača dugo igra tu i to im predstavlja veliku prednost. Bekovi su kada se igra u najjačem sastavu Gereiro po levoj i Kanselo po desnoj, mada su protiv Azerbejdžana šansu dobili Rui i Semedo, dok je na poziciji štopera nezamenljiv defanzivac Sitija Ruben Dijaz. Kada je u pitanju njegov partner, Santoš kombinuje od utakmice do utakmice, a dve opcije između koji bira su veterani Pepe i Rui Fonte.

Mesto među stativama je sigurno i tu je Rui Patrisio neprikosnoven. Protiv Azerbejdžana ga je menjao Anonio Lopez, ali će legendarni golman reprezentacije sigurno čuvati gol na stadionu „Rajko Mitić“.

Evidentno je da će Stojković imati ozbiljan zadatak pred sobom, verovatno najteži u svojoj trenerskoj karijeri.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (0)