FOTO Partizan više niko ne želi da gleda, ubili su ga i uzeli mu dušu

Slavni dani davna su prošlost, a ni navijača gotovo da nema.

Prelepe scena zalaska sunca koje u ovo doba godine nebo iznad stadiona "Partizana" čine još impresivnijim kada je pun navijača i prošaran crno-belom koreografijom, bakljama i barjacima, u četvrtak uveče su delovalo otužno.

Ne zato što je nebo manje lepo, nego jer bude setu na dane kada je buka sa stadiona grmela čitavim Beogradom, a Partizan igrao velike evropske mečeve.

Sada je stadion skoro prazan iako je pred Partizanom bila najznačajnija utakmica ovog leta.

Dvomeč sa Luganom nosi težinu plasmana u grupnu fazu evropskih kupova i priliku da se posle godinu dana pauze evropski mečevi gledaju i u Humskoj.

To bi po prirodi stvari bilo dovoljno da bar 15,20 hiljada ljudi dođe da pogleda crno-bele i pruže im podršku. Jer, na početku svake sezone uvek postoji nada da ma koliko loša situacija bila u klubu, a bilo ih je i ranije kroz istoriju, klub baš tada preokrene sve.

Bilo je i ranije nezadovoljstva navijača, ali ono obbično eskalira tokom sezone kada se nagomilaju loši rezultati i neuspesi, ali nikada u julu i avgustu kada se može namirisati glamuur Evrope i prilika za neki spektakl.

Terali su navijači i ranije uprave, trenere, igrače i one koje su smatrale lošim po klub, ali nikada u ovom delu godine nisu ostavljali klub bez podrške.

Čak ni prošlog leta kada je krenuo bojkot najvatrenijih pristalica i južna tribina ostajala prazna, evropske kvalifikacije nisu prolazile bar bar desetak hiljada ljudi na tribinama.

Zato je poseta sa meča protiv Lugana posebno bolna i poražavajuća za svakog kome je crno-bela boja u srcu.

Kada sam uoči meča i pomenuo ovu utakmicu čak i najokorelijim pristalicama, samo bi odmahnuli rukom i rekli da više nemaju ni snage ni volje da gledaju ovo ruglo u koje je klub pretvoren.

Renovirane su lože na stadionu u Humskoj i u njima udobono sedi uprava predvođena Milošem Vazurom i još uvek prisutnim Miloradom Vučelićem.

Partizan se blamira i doživljava fijasko za fijaskom, navijača nema na tribinama, klub je u sve gorem finansijskom stanju, još jedna evropska sezona je pod velikim znakom pitanja i propast i očaj se osećaju na svakom koraku kada priđete stadionu.

Klub koji nije ostajao bez duše i želje za borbom čak ni u teškim trenucima sada je izmrcvaren, devalviran, uništen.

Jahači Partizanove apokalipse ubili su mu dušu i pretvorili ga u živog mrtvaca i vreću za udaranje.

Pokušala je grupa navijača na istočnoj tribini s vrmena na vreme da zapeva i razbije učmalost, ali je i to bilo više da se proba nego što je stajala neka energija.

Iako situacija na terenu nije bila tragična kao protiv Dinamo Kijeva, nije se osećala prava energija. Navijači su aplaudirali igračima, podržali ih i pre i tokom meča jer su svesni da je najmanja krivica za to na njihovim plećima.

Ono što je najgore u celoj priči je da ni povici protiv uprave i Miloša Vazure nisu odzvanjali kao ranije.

Doprinela je tome i mala brojnost, ali i celokupna atmosfera u klubu koja se najbolje može opisati izrazom beznađa.

Čak i da se nekako uprava otera iz kluba, pitanje je kakve će posledice ostati i koliko će vremena biti potrebno da se klub oporavi.

I zato Partizan ne želi niko da gleda. Ubili su ga i uzeli dušu.

BONUS VIDEO