8
Niste sigurni da li žena koja vodi turu pokazuje i priča o "Poršeu" ili slici za koju je potrošeno 400 litara farbe da bi bila iscrtana.
Ako krenete dalje od Narodnog muzeja sa iste strane ulice, pa zavijete udesno kad u daljini ispred snimite čuveni budimpeštanski točak nalik na onaj u Londonu i Beču, doći ćete do uličice koja liči na san svih razbojnika iz američkih horor i triler filmova.
PROČITAJTE JOŠ:
Proći ćete kroz golemi svod jedne zgrade, kočije na kojoj se nalazi gomila knjiga i statua kraljice Elizabete (ne one engleske) i doći u Jevrejsku četvrt.
Nalazite se u Budimpešti i tu tražite menjačnicu ili bankomat u kojoj vam neće odrati kožu s leđa.
Šalu na stranu, tražite mural koji oslikava najveći uspeh mađarskog fudbala u njegovo najsvetlije vreme.
Poslednjih godina više mađarskih klubova pretenduje da igra u Evropi, a i njihova reprezentacija je sve bolja.
Pokazala je to činjenicom da dolazi iz prvog šešira u grupu sa Srbijom za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2024.
U toj grupi je Srbija favorit, a najbolje doba mađarskog fudbala ostalo je u pedesetim godinama prošlog veka, kada su igrali neki od njihovih najvećih igrača.
Omaž „meču veka“, nalazi se tu u centru glavnog građa Mađarske gde Crvena zvezda u četvrtak od 21 sat igra meč četvrtog kola grupne faze Lige Evrope protiv Ferencvaroša.
I veruje da neće proći kao Englezi koji su se nesrećni našli na muralu u ulici Rumbah Sebastijen. Nit manje ulice, niti većeg murala.
Englezi su, davne 1953. godine na svom Vembliju poniženi od Mađara sa 6:3 što im je bio prvi poraz na domaćem terenu od bilo kog fudbalskog tima van „Ostrva“, a tek drugi uopšte pošto su ih jednom savladali Irci 1949.
Šest meseci kasnije Mađari će ih razbiti 7:1, ali ovaj momenat kada su ih spustili na zemlju inicijalno bio im je značajniji, jer je naterao Engleze da svoj stil fudbala prilagode kontinentalnom.
Dok prolazite kroz spomenuti ogromni svod na prilično širokom platou, ulazite u uličicu gde ćete naći živopisne likove koji ispred kafića sede u bojama Boba Marlija i rasta pokreta.
Naći ćete i one lokalčiće čija su vrata isturena ka pločniku, stepeničice vode ka unutrašnjosti, koja izgleda spakovano kao kutija šibica, a tu pored na zidiću stoji i ostavljena knjiga Erika Marije Remarka.
Tad već počnete da se pitate da li ste na pravom mestu i jeste li zalutali, sve dok ispred sebe ne vidite grupicu ljudi koje neka žena vodi i priča im na italijanskom.
Govori o tome kako je za ovu sliku potrošeno 400 litara farbe, kako je 50 metara široka i 30 metara visoka i kako pleni izgledom – nasred parkinga za automobile!
Jer, dok ona to priča, ispred su uredno parkirani neki „Porše“, i kamion koji nosi „Toi-Toi“ toalet, a sa parkinga je tek izašao neki krš čiji ga je vlasnik i vozač iz nepoznatih razloga turirao.
Mural koji pokazuje simbol mađarskog nacionalnog fudbalskog ponosa oslikan je za šezdesetogodišnjicu uspeha mađarskog tima koji su pred 105.000 ljudi predvodili Ferenc Puškaš, Šandor Kočiš i Nandor Hideguti.
Puškaš je dao dva gola, Hudeguti tri, a Engleze je dokrajčio Jozef Bozik, jer su domaćini konstantno jurili pogrešne igrače, držeći se za njihove brojeve na leđima kao pijan plota, umesto da gledaju ko gde igra i šta na terenu radi.
Zamislite bar stotinu hiljada zabezeknutih navijača kojima su vilice ispale, jer su dotle mislili da su nepobedivi i onda izašli sa stadiona trljajući oči i pokušavajući da se probude na silu.
Na muralu je oslikan postignut gol, lopta koja prolazi pored Gila Merika, engleskog golmana, zatim jedna ulaznica i isečak iz novina.
Golman Đula Grošič koji brani udarac, defanzivac Jeno Buzanski našli su se tu, a donji deo murala čini velika braon lopta iz tog doba.
Ovo je ujedno i najveći mural u Mađarskoj, koja je kao reprezentacija godinu pre uspeha protiv Engleza – pobedila na Olimpijskim igrama u Helsinkiju, a godinu kasnije, 1954. ostala kratka za „boginju“ pošto je u finalu Mundijala izgubila od Zapadne Nemačke.
Mađarima se ipak ovaj period slavne istorije ne može oduzeti, iako više nisu zemlja koja baš tako „živi fudbal“.
U danu kad Zvezda igra protiv Ferencvaroša, po gradu ćete videti više erotskih šopova nego reklama za taj meč, a neće mnogo biti ni obeležja da je ova zemlja nekada imala „laku konjicu“.
Možda su baš zbog toga i muralu mogli da nađu neko mesto gde bi bolje zablistao u punom sjaju, pa da pogled baš ne deli sa gomilom automobila u budimpeštanskom sokaku.
BONUS VIDEO: Da li je ovo gol godine? Kakva majstorija slovenačkog fudbalera
