1
Kijanje, gušenje, suzne oči koje svrbe – sve to ovih dana proživljavaju oni koji se pate sa alergijom na ambroziju. Da li pomažu takozvane vakcine za alergiju na polene i kako se koriste, priča prof. dr Sanvila Rašković, alergološkinja sa Kliničkog centra Srbije.
U poslednje vreme sve je više onih koji tvrde da su doslovno prodisali i preporodili se jer koriste takozvane vakcine za alergiju. Naime, pored ustaljenih antihistaminika, postoji i druga vrsta terapije koja se pokazala kao spas mnogima. Među njima je i Anja iz Novog Sada koja priča kako joj je vakcina za ambroziju pomogla.
„Posle više nedelja patnje, menjanja lekova protiv alergije, koji gotovo da nisu pomagali uopšte (ukoliko se i smiri iole, čim prestanem da pijem, vraćalo se još gore), dva puta u jednom danu sam kolabirala jer nisam mogla da dišem. Više puta sam se testirala jer sam mislila da je korona, dešavalo se i da se budim bez čula mirisa, ali sam bila negativna. Kijala sam, kašljala, dobijala temperaturu, oči su me bolele… Na kraju, kada sam već bila očajna, dobila sam preporuku za injekciju protiv alergije. Istog dana osetila sam olakšanje, sutradan sam se nakašljala još dva puta i od tada sam ‘oživela'“, priča Anja.
A kako zapravo funkcionišu te vakcine i kome su namenjene, priča prof. dr Sanvila Rašković, internistkinja alergološkinja i klinička imunološkinja iz Klinike za alergologiju i kliničku imunologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Za početak profesorka kaže da postoje dve vrste probelma zbog alergija.
„S jedne strane, to je alergijska kijavica, a s druge, bronhijalna astma, s tim što je mnogo češće ovo prvo. U ovo doba godine najčešći uzrok su poleni korova, odnosno ambrozije, koja će trajati i u oktobru.“
Doktorka kaže i da postoje tri vrste lečenja alergije.
„Prvo je izbegavanje alergena, što je nemoguće. Drugo je lečenje lekovima, a treće je imunoterapija, tj. specifična hiposenzibilizacija“, priča doktorka kako je to treće zapravo ono što ljudi nazivaju vakcinom za alergije.
To podrazumeva da se pacijentu po određenoj šemi u kontinuitetu daje pomalo alergena na koji on vremenom treba da postane imun.
„Mi pokušavamo da napravimo toleranciju na određen alergen, pa mu, recimo, u rastućim dozama dajemo alergen ambrozije u vodenom rastvoru. Može da se daje sublingvalno, tj, piju se kapi koje pacijent po šemi dobije. Takođe, može se davati i kao injekcija“, kaže profesorka kako će lekar odrediti da li vam više odgovara terapija u vidu kapi ili injekcije.
Doktorka kaže i da oni koji terapiju primaju kao kapi mogu da je prime za najviše dva alergena, recimo za ambroziju i grinje, a oni koji primaju kao vakcinu i za tri alergena.
Ona objašnjava i kako izgleda cela procedura.
„To nije metoda za koju čovek može sam da ode u apoteku i uzme terapiju jer kija, nego mora da je odredi stručnjak. To se radi tako što kod lekara opšte prakse uzmete uput za alergologa na Kliničkom centru Srbije. Tamo vam urade ili kožne probe na inhalacione alergene ili analizu krvi, tj. specifična IgE antitela na inhalacione alergene, a moguće je i jedno i drugo. Mi na osnovu toga vidimo na šta je pacijent osetljiv i onda mu ponudimo terapiju, a jedna od njih je i ta imunoterapija, tj. vakcina protiiv alergije“, kaže doktorka kako i u drugim velikim zdravstvenim centrima u državi stvari slično funkcionišu.
Pročitajte još:
Ona dodaje da postoji i druga opcija.
„Možete i da privatno odete kod alergologa i da sa njegovim nalazom na Torlaku kupite kapi, koje nisu skupe. Tih kapi ima samo na Torlaku, dok injekcija ima i na Torlaku i iz uvoza. Pritom oni vam tamo takođe daju šemu po kojoj ćete uzimati terapiju, s tim što i u tom slučaju treba tri, četiri puta godišnje da odete na kontrolu jer će vam i tamo, recimo, posle tri meseca, kad potrošite terapiju, tražiti nov izveštaj lekara.“
Naša sagovornica kaže da se s terapijom obično počinje u oktobru na kraju sezone, koja se uzima po određenom rasporedu.
„Savetuje se da traje tri do pet godina, s tim što se prvi boljitak oseti već u prvoj sezoni, dakle na proleće – ako počnete da je uzimate u prethodnu jesen. Treba imati volju, ali kako vreme ide, svakako ćete videti pomak. Nekima ova terapija smanjuje potrebu za lekovima, ali ne znači da će antihistaminici biti sasvim izostavljeni. Imunoterapija u svakom slučaju smanjuje nastanak novih senzibilizacija na druge alergene, ali i još važnije – sprečava nastanak bronhijalne astme kod onih koji imaju samo alergijsku kijavicu“, kaže naša sagovornica.
Doktorka kaže da su alergološke ambulante u KCS uprkos kovidu otvorene stalno i da pacijenti mogu da se jave nakon što prvi pregled zakažu preko doma zdravlja.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Delta soj
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
