Šta ultraprerađena hrana radi našem telu: Ovo su 32 bolesti koje su naučnici povezali s unošenjem (GRAFIKA)

Studije sugerišu da visok sadržaj šećera i masti u ultraprerađenoj hrani može da bude uzrok fleka na koži ili masne kose, ali i mnogo ozbiljnijih problema. Istraživači sa Univerziteta Harvard objavili su da ljudi koji jedu više prerađene hrane čak imaju povećan rizik od rane smrti.

Stručnjaci su svoje nalaze zasnovali na studiji na 115.000 zdravih odraslih Amerikanaca koji su pratili svoje zdravlje i ishranu tokom 30 godina života. Otkrili su da je rizik od rane smrti 4 odsto veći kod ljudi koji su jeli oko sedam porcija nezdrave hrane dnevno, u poređenju sa onima koji su jeli polovinu te količine, prenosi Daily Mail. Iako je povećani rizik statistički mali, tim tvrdi da je dovoljan da se ograniče određene vrste ultraprerađene hrane.

Šta je ultraprerađena hrana?

Gotovi obroci, sladoled i kečap od paradajza su neki od omiljenih primera proizvoda koji potpadaju pod ultraprerađenu hranu. Ultraprerađena hrana sadrži mnogo masti, šećera i soli, malo proteina i vlakana i sadrži veštačke boje, zaslađivače i konzervanse.

Izraz obuhvata hranu koja sadrži sastojke koje osoba ne bi dodala kada kuva kod kuće — kao što su hemikalije, boje i konzervansi.

Ultraprerađena hrana razlikuje se od prerađene hrane, koja se obrađuje da bi duže trajala ili poboljšala ukus, kao što su suvo meso, sir i svež hleb -  viršle, keksi i gazirana pića su formulacije napravljene uglavnom ili u potpunosti u laboratoriji, s malo ili nimalo neprerađenih sastojaka.

Ipak, ova hrana predstavlja kao spremna za konzumiranje, dobrog je ukusa i jeftina.

Veza ultraprerađene hrane i smrtnosti

Novo istraživanje ukazuje na sve više dokaza o zdravstvenim rizicima konzumiranja ovakvih namirnica.

Tokom 34-godišnjeg perioda praćenja, istraživači su zabeležili 48.193 smrti, uključujući više od 13.000 zbog raka i nešto više od 11.000 zbog kardiovaskularnih bolesti. Međutim, nije primećena nikakva specifična veza između ukupne potrošnje ultraprerađene hrane i smrti od raka ili srčanih bolesti, već je povećani rizik primećen samo za smrti od svih uzroka.

„Nalazi pružaju podršku za ograničavanje potrošnje određenih vrsta ultraprerađene hrane za dugoročno zdravlje“, naveli su u British Medical Journalu.

Ali neki stručnjaci nisu ubeđeni.

Kritike stručnjaka

"Ova studija pokazuje slabu povezanost ultraprerađene hrane sa ukupnom smrtnošću", smatra Sir David Špigelhalter, emeritus profesor statistike na Univerzitetu u Kembridžu.

Dijetetičar dr Duan Melor, portparol Britanskog udruženja dijetetičara, dodaje da treba uzeti u obzir i to što su oni koji su konzumirali većinu ultraprerađene hrane imali tendenciju da jedu malo povrća, voća, mahunarki i integralnih žitarica.

"Možda nije tako jednostavno kao što je veća verovatnoća da će oni koji su jeli više ultraobrađene hrane umreti ranije – sasvim je moguće da bi ova hrana mogla istisnuti zdraviju hranu iz ishrane“, istakao je i dodao: „Nisu sve grupe ultraprerađene hrane povezane sa istim zdravstvenim rizicima, pri čemu su šećer i veštački zaslađena pića i prerađeno meso najjasnije povezani sa rizikom od rane smrti.“

Profesor Ganter Kunl, stručnjak za ishranu i nauku o hrani na Univerzitetu u Ridingu, rekao je da je "nemoguće znati koliko su rezultati pouzdani" zbog načina na koji je studija sprovedena.

„Prema tome, treba im pristupati s velikim oprezom. Mislim da ova studija ne pruža dokaze koji sugerišu ograničavanje određenih namirnica samo zbog nivoa njihove obrade. Politika javnog zdravlja treba da bude zasnovana na dokazima, a postoje veoma dobri dokazi o zdravstvenim efektima hrane na osnovu njihovog sastava — što je u velikoj meri potvrđeno ovom studijom. Nasuprot tome, još praktično nema čvrstih dokaza za poseban efekat 'ultra-prerade' na zdravlje.'