0
Stvar uopšte nije naivna.
Označavanje neke hrane kao potencijalno „zavisne“ moglo bi da pomogne ljudima da promene svoju ishranu, saopštili su naučnici, budući da procene pokazuju da bi se svaka sedma odrasla osoba i svako osmo dete moglo ‘navući’ na industrijski visoko prerađenu hranu (UPF).
Istraživači su rekli da bi način na koji neki ljudi konzumiraju hranu bogatu mastima i ugljenohidratima mogao „ispuniti kriterije za dijagnozu poremećaja zavisnosti“.
Ponašanja koja zadovoljavaju taj kriterijum su, između ostalih, intenzivna žudnja, simptom odvikavanja, manja kontrola nad unosom i nastavak upotrebe uprkos posledicama poput gojaznosti, poremećaja prejedanja, lošijeg fizičkog i mentalnog zdravlja, nižeg kvaliteta života, navode istraživači.
Tim međunarodnih istraživača ukazuje na meta-analizu 281 studije iz 36 različitih zemalja.
Ona pokazuje da se „zavisnost od ultraprerađene hrane“ javlja kod 14 posto odraslih i 12 posto dece.
Naučnici kažu da bi, označivanje neke hrane s visokim udelom ugljenohidrata i masti kao „zavisničke“, potencijalno moglo da poboljša zdravlje kroz promene društvenih i kliničkih politika.
„Postoji konvergentna i dosledna podrška valjanosti i kliničkoj važnosti zavisnosti od hrane“, rekla je Ešli Gerhart, autorka članka i profesorka psihologije na Univerzitetu Mičigen u SAD-u.
„Priznavanjem da određene vrste prerađene hrane imaju svojstva materija koje stvaraju zavisnost, mogli bismo pomoći u poboljšanju globalnog zdravlja“, dodala je.
To bi takođe podstaklo više istraživanja u tim područjima, napominju autori.
„S obzirom na to koliko je ta hrana rasprostranjena – čini 58 posto kalorija koje se konzumiraju u Sjedinjenim Državama – postoji toliko toga što ne znamo“, naglasila je koautorka Aleksandra Di Feličeantonio, docentica na Institutu za biomedicinska istraživanja Fralin u SAD-u.
Autori rada, koji je objavio The BMJ, dali su primer porcije lososa i čokoladice – losos ima razmeru ugljenih hidrata i masti otprilike 0 prema 1. Nasuprot tome, čokoladica ima razmeru ugljenih hidrata i masti 1 prema 1, što čini se povećava potencijal zavisnosti od te hrane.
“Mnogo ultra-prerađene hrane ima više nivoe oba. Ta kombinacija ima drugačiji učinak na mozak“, dodala je prof. Di Feličeantonio.
Aditivi takođe doprinose
Istraživači iz SAD, Brazila i Španije ističu da “rafinisani ugljeni hidrati ili masti izazivaju slične nivoe dopamina u moždanom striatumu kao one koje se vide kod supstanci koje izazivaju zavisnost, poput nikotina i alkohola“.
„Na osnovu tih bihevioralnih i bioloških paralela, hrana koja sadrži visok nivo rafinisanih ugljenih hidrata ili dodatih masti jak je kandidat za supstancu koja izaziva zavisnost“, dodaju.
Prehrambeni aditivi takođe mogu doprineti „zavisnosti od ultraprerađene hrane“, rekli su.
Iako aditivi, koji se dodaju hrani zbog ukusa i kako bi „poboljšali osećaj u ustima“, sami po sebi verovatno neće izazvati zavisnost, mogli bi „postati snažni pojačivači učinaka kalorija u crevima“, napisali su.
Međutim, naučnici naglašavaju da nema sva hrana potencijal stvaranja zavisnosti.
„Iako je potrebno dodatno pažljivo istraživanje kako bi se utvrdio tačan mehanizam kojim ova hrana izaziva reakcije zavisnosti, ultraprerađena hrana s visokim udelom rafinisanih ugljenih hidrata i masti jasno se vide u obrascima zavisnosti i dovode do štetnih zdravstvenih ishoda“, zaključuju istraživači.
Ultraprerađena hrana s visokim udelom rafinisanih ugljenih hidrata i dodatih masti privlačna je i konzumira se kompulzivno, pa može izazvati zavisnost, dodaju.
