Šta rad od kuće radi našim venama

Zdravlje 10. feb. 202113:31
Podeli:
rad od kuće vene
Foto:EPA-EFE/Enric Fontcuberta

Savremen način života i rada i pre pandemije koronavirusa imao je loše efekte na naše zdravlje, a sada je sve to još izraženije.

Rad od kuće usled pandemije koronavirusa još je dodatno uticao na smanjenje aktivnosti, a posledica višečasovnog sedenja, sedenja u jednom položaju, nedostatak kretanja mogu loše da utiču na zdravlje krvnih sudova.

O preventivi i lečenju, za Novi dan na televiziji N1, govorio je primarijus dr Miroljub Drašković, specijalista opšte i vaskularne hirurgije.

„Ne postoji sistem, pored digestivnog sistema, naravno i vaskularni sistem, koji je više pogođen ovakvim načinom života. Mislim da ova dva sistema, pre svega kardiovaskularni, jesu direktno i indirektno ugroženi sedalačkim načinom života, koji zbog pandemije traje skoro godinu dana“, rekao je doktor.

Digestivni sistem je takođe direktno pogođen jer, sve dok sedimo, ne kećemo se, malo zbog nervoze, malo iz dosade, češće otvaramo frižider nego obično i pravimo sebi dodatni problem,

Najgore sedenje prekrštenih nogu

Kako objašnjava doktor, kod arterija je u pitanju indirektna ugroženost. Srce pumpa krv ka periferiji organizma, ono ima neku snagu, potiskije, a naša aktivnost, odnosno neaktivnost tome doprinosi, u pozitivnom ili u negativnom smislu. Ako mišići ne troše dovoljno količine krvi, onda krv stagnira, slabi sve te strukture i dovodi i do slabosti srčanog mišića. To je jedan indirektni uticaj manjka aktivnosti i sedenja.

„Za vene, pored indirektne, svakako i direktni uticaj slabe pokretljivosti, preugog sedenja, stajanja, mnogo je izraženiji. Venama generalno prija kretanje, a najmanje prija stajanje, sedenje, naročito prekrštenih nogu, to je nešto najgore za vene“, kaže doktor Drašković i dodaje:

Pročitajte još:

„Srce ima moć usisavanja krvi sa periferije u svoju desnu polovinu, ali ono što je za venski krvotok posebno značajno je upravo pokretljivost mišića. Ovako kako živimo, mišići su slabo pokretni, nema te mišićne pumpe koja pomaže srcu da usisa krv ka svojoj desnoj polovini, tako da krv stagnira, zaostaje, povećava se pritisak u venskom sistemu sa svim posledicama“, rekao je Drašković.

Prvi simptomi proširenih vena

„Prvi simptomi proširenih vena na nogama su težina u nogama koja se obično javlja u večernjim satima. Kod žena dan traje dugo, naročito ako imaju porodicu i njihov venski sistem je preopterećen, kako nogu, tako i male karlice, pa se težina i napetost najčešće osećaju na kraju dana“, kaže dr Drašković.

„Dovoljno je samo malo da rasteretite noge, u smislu podizanja nogu, da trenutno osetite olakšanje. To su početni simptomi i alarmi koje treba uključiti i razmišljati o tome da se nešto dešava sa venskim sistemom, pogotovo ukoliko postoji neka nasledna komponenta koja se ne može zaobići bilo kakvim našim delovanjem“, smatra doktor i dodaje:

„Osim nogu, proširenje vena se najčešće dešava u završnom delu debelog creva, pogotovo ako statičkom načinu života dodamo i prevelik unos hrane i neizbalansiranu ishranu.“

Proširene vene se javljaju kod oba pola i u različitim starosnim grupama.

„Nekada se znalo da posle četrdesete, pedesete godine svaki drugi čovek na planeti ima problem sa venama, to su pokazale i svetske statistike. Zabrinjavajuće je da danas imate dvadesetogodišnjake koji imaju tako uznapredovale promene na venama nogu. Mislim da stres i statičan način života značajno podižu broj ljudi koji boluju od venskih bolesti“, smatra doktor.

Prevencija i lečenje

Prema rečima doktora, i u kućnim uslovima i na poslu možemo da preventivno delujemo. Kad god možemo, treba da napravimo neki pokret, malu pauzu za kretanje, jer to može da pomogne našem venskom sistemu, da pospešimo venski krvotok.

U kučnim uslovima možemo da podignemo noge, kad god smo u prilici da relaksiramo venski sistem, da pomognemo već početnoj bolesti vena da se bori sa silom zemljine teže, koja je najveći protivnik obolelom venskom sistemu.

Podizanjem donjih ekstremiteta mi preventivno delujemo, pa će se samim tim i simptomi bolesti kasnije ispoljiti.

Kada već dođe do potrebe za hirurškim intervencijama, postoje dve velike grupe – klasične hirurške intervencije i one bez reza.

„Klasičnom hirurškom intervencijom se površne bolesne vene, koje su proširene, odstranjuju, pri čemu se tok krvi usmerava ka dubokim venama. Oko dve trećine krvi treba da teče dubokim venama, jedna trećina površnim venama. Međutim, kada su vene proširene taj odnos se značajno menja i nekada je taj odnos pola-pola, a ponekad čak i više teče površnim venama, sa svim posledicama zaostajanja krvi“, objašnjava doktor.

Cilj svih operacija je da se krv usmeri ka dubokim venama.

„Kod operacija bez reza glavnu površnu venu određenim postupcima (temperaturom) zapušimo i indirektno usmeravamo krv ka dubokim venama. Kod ovakvih intervencija vena se ne odstranjuje, već ostaje na svom mestu. U zavisnosti od toga da li se radi radiotalasima, laserom ili vodenom parom, te operacije se tako i zovu“, kaže doktor idodaje da je operacija vena vodenom parom jedna od najmodernijih metoda.

„Na pragu smo uvođenja još jedne značajne metode mikrotalasa čija je prednost u tome što će se raditi na 80 stepeni, dok se sve druge metode rade na 120 stepeni. Praktično se pravi opekotina unutar vene, a svaka opekotina se završi ožiljkom. Kada se izleči ožiljak, ostaje jedna vrpca kojom krv više ne teče“, zaključuje doktor.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar