Procurila prepiska u kojoj vodeći kanadski naučnik tvrdi da mu je zabranjeno da istražuje misterioznu bolest mozga

Optužbe Majkla Kultharta, istaknutog mikrobiologa, iznete su u procurelim imejlovima upućenim kolegi koje je video Guardian, a pojavile su se dve godine nakon što je Nju Bransvik zatvorio istragu o slučaju.

„Sve što ću reći je da je moje naučno mišljenje da se nešto stvarno dešava u Nju Brunsviku što se apsolutno ne može objasniti pristrasnošću ili ličnim planom individualnog neurologa“, napisao je Majkl Kulthart. „Nekoliko slučajeva bi se moglo najbolje objasniti ovim poslednjim, ali ima ih previše (sada preko 200).“

Misteriozna bolest

Zdravstveni zvaničnici Nju Brunsvika upozorili su 2021. da više od 40 stanovnika pati od mogućeg nepoznatog neurološkog sindroma, sa simptomima sličnim onima kod Krojcfeld-Jakobove bolesti (teško neurodegenerativno oboljenje koje se uvek završava smrtnim ishodom). Ti simptomi su bili različiti i dramatični: neki pacijenti su počeli da balave, a drugi su se osećali kao da im bube mile po koži.

Godinu dana kasnije, međutim, nezavisni nadzorni odbor koji je osnovala pokrajina zaključio je da je grupi pacijenata najverovatnije postavljena pogrešna dijagnoza i da boluju od poznatih bolesti kao što su rak i demencija. Komitet i vlada Nju Bransvika takođe su doveli u sumnju rad neurologa Alijera Marera, kome su zbunjeni lekari iz regiona upućivali na desetine slučajeva.

Marero je od tada postao žestoki zagovornik pacijenata za koje smatra da ih je pokrajina zanemarila, a konačni izveštaj komiteta, koji je zaključio da nema „grupe“ ljudi koji pate od nepoznatog moždanog sindroma, signalizirao je kraj istrage.

Ali prepiska u koju je Guardian imao uvid govori suprotno i sugeriše da su viši naučnici u kanadskoj agenciji za javno zdravlje (PHAC) i dalje sve zabrinutiji zbog uzroka – i iscrpljujućih simptoma – naizgled neobjašnjive bolesti koja nesrazmerno pogađa mlađe ljude.

Procurili mejlovi u kojim Kulthart izražava zabrinutost

U razmeni mejlova u oktobru 2023. sa još jednim članom PHAC-a, Kulthart, koji je bio vodeći u istrazi o bolesti Nju Brunsvik 2021, rekao je da je „u suštini odsečen“ od bilo kakvog učešća u ovom pitanju, dodajući da veruje da je razlog bio politički.

Kulthart, naučnik koji trenutno vodi kanadski sistem za nadzor Krojcfeld-Jakobove bolesti, nije odgovorio na zahtev Guardiana za komentar. Ali u mejlu koji je procurio, on je napisao da veruje da „izloženost životnoj sredini – ili kombinacija izloženosti – izaziva i/ili ubrzava niz neurodegenerativnih sindroma” kod ljudi koji su naizgled podložni različitim bolestima pogrešnog savijanja proteina, uključujući Alchajmerovu bolest i Parkinsonovu bolest.

Kulthart tvrdi da se ovaj fenomen ne uklapa lako u „plitke paradigme“ dijagnostičke patologije i da je složenost ovog pitanja političarima dala „rupu“ da zaključe da se „ništa koherentno“ ne dešava.

„Verujem da će se istina vremenom utvrditi, ali za sada sve što možemo da uradimo je da nastavimo da prikupljamo informacije o slučajevima koji nam dolaze kao sumnjiva prionska bolest“, napisao je Kulthart.

„Političari ne žele da priznaju da se nešto ozbiljno dešava"

Grupa koja zastupa pacijente poslala je kopije mejlova parlamentarnom odboru za zdravstvo u martu, ali nije jasno da li je bilo šta preduzeto. Komisija nije odgovorila na zahtev za komentar. Zdravstveno odeljenje Nju Bransvika nije odgovorilo na konkretna pitanja o Kulthartovim imejlovima.

„Iako je dr Alier Marero dao izjave u vezi sa nalazima i zapažanjima u vezi sa velikim brojem pacijenata, od maja 2023. godine, javno zdravlje Nju Brunsvika je primilo ukupno samo 29 kompletnih izveštaja od dr Marera“, naveli su za Guardian. "Oni se pregledaju. Do danas, javno zdravlje Nju Bransvik nije primilo nikakve slične izveštaje od drugih lekara."

Kulthartov mejl pojavio se više od godinu dana nakon što je Marero molio kanadsku vladu da sprovede ispitivanje životne sredine za koje je verovao da će pokazati umešanost glifosata.

Marero, koji je u početku blisko sarađivao sa Kulthartom, odbio je da komentariše mejlove, već je umesto toga uputio pitanja zdravstvenim vlastima pokrajine.

U godinama otkako su slučajevi prvi put prijavljeni zdravstvenim zvaničnicima, oni koji pate kažu da su različiti nivoi vlasti ignorisali njihovu nevolju.

„Političari ne žele da priznaju da se nešto ozbiljno dešava, jer onda to treba da reše“, rekla je jedna mlada žena, dodajući da od kada je pokrajina objavila svoj konačni izveštaj, nije dobila nikakvu pomoć, uprkos pogoršanju simptoma.

Simptomi sve teži

Žena, koja je tražila da ostane neimenovana, sada pati od tremora mišića i loše koordinacije, a lekari su joj rekli da njeno pogoršanje vida i pamćenja podseća na nekoliko decenija starijeg pacijenta.

„Moje stanje napreduje i stvari su sve izazovnije“, rekla je ona. Ne može da kuva jer su joj ruke preteške za kontrolu, a kako joj se pamćenje pogoršava, ona zahteva stalne podsetnike kad treba da uzme lekove, da se istušira ​​ili da jede.

„Nedostaje mi da mogu da vozim i da imam osećaj nezavisnosti“, kaže ona. "Ne prepoznajem sebe iznutra."