Post od 36 sati: Snimak pokazuje šta se dešava svakog sata telu i poslednji nivo je najveći udarac

Kada se fasting sprovodi bezbedno, uz odgovarajuću hidrataciju, veruje se da donosi brojne zdravstvene koristi kako sati odmiču, navodi doktor Hilc.

Zato vremenska linija fastinga može da vam da okvirnu predstavu o tome šta da očekujete ako odlučite da ne unosite hranu 36 sati.

Naravno, to se ne preporučuje svima, i svakako treba da se konsultujete sa lekarom pre nego što se odlučite na ovaj način "ishrane". Ipak, evo šta se dešava ako izdržite bez hrane 36 sati.

Četiri sata od početka fastinga

Nakon četiri sata bez hrane, nivo insulina obično opada, a telo počinje da sagoreva šećer koji se skladišti u organizmu, navodi se u simulacionom videu na YouTube kanalu Wellness Wise. Ova faza se smatra „anaboličkom fazom“, odnosno procesom u kojem telo pretežno gradi mišićno tkivo.

Još osam sati kasnije

Vaš nivo šećera u krvi će se uglavnom smanjiti, a glikogen iz jetre i mišića koristiće se za energiju. Ova faza, poznata kao „katabolička faza“, koristi energiju iz hrane koju ste prethodno uneli.

12 sati kasnije

Nakon 12 sati posta, telo počinje da sagoreva masti jer nivoi insulina ponovo opadaju. Ovaj proces je poznat kao „ketoza“.

16 sati kasnije

Nakon 16 sati, započinje proces poznat kao autofagija. To je ćelijski proces u kojem ćelija razgrađuje i reciklira sopstvene komponente – kao što su oštećeni proteini ili organele – kako bi održala energiju i ćelijsko zdravlje.

Doktor Hilc navodi da vežbanje i trening snage pomažu procesu autofagije, jer ako se prekine, može dovesti do problema povezanih sa abnormalnim rastom ćelija.

24 sata kasnije

Posle 24 sata počinje značajna ćelijska reparacija – upale se smanjuju, a osetljivost na insulin se poboljšava.

30 sati kasnije

Na 30-om satu dolazi do naglog skoka hormona rasta, što pomaže očuvanju mišićne mase i podstiče gubitak masti.

36 sati kasnije

Na kraju, na 36-om satu, postiže se maksimalna autofagija – eliminišu se mrtve ćelije, regenerišu se tkiva i ubrzava se metabolizam, što pruža kompletno „resetovanje“ tela.

Problem sa fastingom

Jedan od problema sa postom jeste to što nema mnogo studija koje su sprovedene na ljudima – većina je rađena na životinjama.

„Postoji mnogo koristi, ali mnoge od tih tvrdnji nisu potvrđene istraživanjima na ljudima. Dakle, ne vidimo dramatične zdravstvene koristi, barem ne na kratki rok“, izjavio je Džejms Bets, profesor metaboličke fiziologije na Univerzitetu u Batu, za The Guardian.