Stručnjaci su nam pokazali neoborive dokaze da MMR vakcina nema veze s autizmom

Za teoriju zavere o vezi MMR vakcine i autizma kod dece kažu da je najštetnija medicinska prevara u poslednjih 100 godina. Procenat vakcinisanih MMR vakcinom koja štiti od malih boginja, zaušaka i rubela u Srbiji je nedovoljan za kolektivnu zaštitu. Iako je rešenje za ovaj problem vrlo jednostavno – vakcinacija, mnogi roditelji ne žele da vakcinišu decu jer su u zabludi – veruju da MMR vakcina izaziva autizam.

O tome kako je nastala teorija zavere da MMR vakcina izaziva autizam i zašto to nema veze sa istinom, za Novu pričaju prof. dr Nenad Glumbić, redovni profesor Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, i prim. dr Danijela Vukićević, subspecijalistkinja dečje fizijatrije.

Prof. dr Nenad Glumbić za početak priča kako je ova teorija zavere krenula od jedne konferencije za medije.

„Priča o povezanosti autizma sa MMR vakcinama počela je jednog februarskog jutra 1998. godine, kada je na konferenciji za medije doktor Endru Vejkfild saopštio rezultate svog istraživanja o povezanosti MMR vakcine, inflamacije creva i pojave autizma. Reč je o koautorskom radu koji je trebalo da bude objavljen u prestižnom medicinskom časopisu Lancet. Istini za volju, u tom radu se ne tvrdi da postoji bilo kakva uzročna veza između upale creva izazvanog virusnim partikulama i autizma, ali je na pomenutoj konferenciji za štampu, na veliko iznenađenje prisutnih lekara, Vejkfild izneo sumnje u bezbednost vakcine“, kaže prof. dr Nenad Glumbić.

Prirodno, javnost je brzo odreagovala.

„Vejkfild je bio pozivan da gostuje u različitim emisijama, u godinama koje su usledile publikovao je mnoštvo sličnih radova, snimljen je film u kome je predstavljen kao borac za istinu i pravdu, a pozivan je i da svedoči pred američkim kongresom o štetnosti vakcinacije.“

Niko nije uspeo da nađe bilo kakvu vezu između MMR vakcine i autizma

Naučna zajednica je odreagovala onako kako naučnici obično reaguju.

„Pokušali su da ponove istraživanje. Usledile su bezbrojne studije u različitim zemljama (Švedska, Finska, Kanada, Japan...), angažovane su na desetine naučnika, bez ikakvog efekta. Niko nije uspeo da nađe bilo kakvu vezu između MMR vakcine i autizma.“

A onda je na scenu stupio Brajan Dir, novinar, frilenser, koji je ostvario kontakt sa porodicama dece iz Vejkfildovog uzorka.

„Reč je o malom uzorku od 12 dece sa autizmom, pri čemu su se kod osmoro prvi simptomi autizma javili nakon vakcinacije, za svega nekoliko nedelja, a u jednom slučaju, kako je u radu napisano, čak istog dana. Međutim, u intervjuu koji je Dir vodio sa roditeljima oni su naveli da su simptomi autizma zapravo nastali mnogo kasnije, a u nekim slučajevima i pre vakcinacije.“

Iza svega – novac

Iznenađenju nije bilo kraja.

„Iako je u radu navedeno da su roditelji spontano došli na pregled, otkriveno je da su oni sistematski upućivani baš doktoru Vejkfildu, i to od advokatske kancelarije. Naime, grupa advokata je pokušala da pokrene slučaj pred sudom zbog navodne veze između vakcinacije i autizma i bio im je potreban bar neki dokaz. Vejkfild je dobio veliku svotu novca za svoje istraživanje. Nije neobično da neka organizacija finansira istraživanje, ali to mora da se jasno navede u radu. Naravno da u pomenutoj publlikaciji nije bilo ni reči o potencijalnom konfliktu interesa. Štaviše, koautori nisu bili obavešteni o izvorima finansiranja. Posramljeni, jedan za drugim, odrekli su se autorstva nad radom, a uskoro je i urednički odbor časopisa povukao sam rad.“

Dalja istorija nam je poznata, kaže prof. dr Glumbić.

„Dokazani su etički prestupi, istraživanja koja su ponavljana stotinama puta nisu uspela da dokažu vezu između MMR i autizma, a u laičkoj javnosti sumnje i dalje postoje. Šta danas možemo da kažemo o vezi MMR i autizma? Jedino što im je zajedničko je vreme.“

S druge strane, prim. dr Danijela Vukićević, subspecijalistkinja dečje fizijatrije, govori o tvrdnjama pojedinih da dete treba da progovori i prohoda, pa da onda primi MMR vakcinu.

Teorije da dete treba da progovori i prohoda, pa primi MMR - ne postoje

„Teorije da dete treba da progovori i prohoda, pa primi MMR ne postoje. Čitavo današnje okruženje je uticalo na antivakserski stav. Kontraindikacije za MMR su jasne - povišena temperatura, alergija na neki od sastojaka vakcine. I više nema teorije da dete ne treba da primi vakcinu ako je alergično na žumance jer se sastojci vakcine ne uzgajaju na žumancetu nego mišićnim ćelijama pileta.“

Naša sagovornica podseća da vakcine prolaze strogu kontrolu.

„Kada bi nuspojave MMR vakcine bile velike, nijedna država ne bi sebi dozvolila tako nešto. Ogroman broj dece bi bio sa problemom, a to se ne dešava.“

Prim. dr Danijela Vukićević napominje da je dokazano kroz mnoge studije da ne postoji nikakva veza između MMR-a i autizma.

„Veći su rizici od dobijanja morbila kod kojih je smrtnost za malu decu i odrasle velika. Imali smo prilike da vidimo u epidemiji, kada je procenat vakcinacije MMR-om opao na oko 30 odsto, da su svi pošli i vakcinisali decu. Nema spekulacija, medicina mora biti zasnovana na dokazima.“

Naša sagovornica iznova stavlja akcenat i na realne i nerealne strahove:roditelja.

„Informacije na internetu, a mnogo puta i lekari prave pometnju. Ovi drugi da ne bi sutra neko rekao - ti si razlog što moje dete ima autizam jer je dobilo MMR - savetuju da se vakcina odloži dok dete ne progovori i ne prohoda.“

Onda je tu upisivanje u vrtić.

„Pa ne bi dali dete u vrtić dok ne prohoda i progovori, za svaki slučaj, a vrtić upravo podstiče i motoriku i govor jer dete oponaša vršnjake i napreduje.“

Kako kaže prim. dr Danijela Vukićević, u svakom slučaju ne postoji za svaki slučaj.

„Postoji medicina zasnovana na dokazima, kontrola vakcina je stroga, to je stvar od državnog značaja. MMR ne izaziva autizam, osim specifičnih medicinskihh indikacija vezanih za bolest deteta, transfuzije, preležane virusne infekcije, malu telesnu masu, o čemu roditelj razgovara sa izabranim pedijatrom. Dakle, medicinske indikacije i kontraindikacije su za MMR dobro poznate i dete treba da prođe kalendar vakcinacije prema tom protokolu“, zaključuje prim. dr Danijela Vukićević.