Podeli
koronavirus; maska; žena; kovid 19
Foto: EPA-EFE/GEORGI LICOVSKI

Niko nije siguran koliki procenat ljudi, od onih koji su preležali koronavirus, razvije dugoročne posledice bolesti. Novo istraživanje objavljeno u petak u časopisu JAMA Network Open daje nam nova saznanja o ovom zdravstvenom problemu.

Istraživači sa Univerziteta u Vašingtonu pratili su 177 osoba sa laboratorijski potvrđenom infekcijom SARS-CoV-2 u toku devet meseci – što je najduža takva studija do danas. Značajno je da je u ovoj grupi bilo 150 bolesnika koji su imali blagi oblik bolesti i nisu bili hospitalizovani.

Otkrili su da je 30 odsto ispitanika prijavilo dugotrajne simptome. Najčešći su bili umor i gubitak mirisa ili ukusa. Više od 30 odsto ispitanika prijavilo je lošiji kvalitet života u poređenju sa periodom pre bolesti. 14 učesnika (8 odsto) – uključujući 9 osoba koje nisu bili hospitalizovane – prijavili su da imaju problema sa obavljanjem barem jedne životne aktivnosti, poput svakodnevnih poslova.

Naučnici su napisali da bi, sa 57.8 miliona slučajeva kovid pozitivnih širom sveta, “čak i mala učestalost dugotrajnih posledica bolesti mogla imati ogromne zdravstvene i ekonomske posledice”.

Foto: PPE / Sipa Press / Profimedia

CNN navodi primer Majkla Regana (50), koji je pre skoro godinu dana preležao kovid 19.

“Probudio sam se ujutro i bilo mi je vruće, a bio sam i bez daha”, rekao je, prisećajući se jutra 22. marta 2020.

“Ušao sam u kupatilo pokušavajući da dođem do daha i odmah sam iskašljao krv u lavabo… Završio sam tog dana u bolnici i bio pozitivan na kovid”, dodao je.

Regan je rekao da je dva meseca proveo u bolnici i van nje, s akutnim kovidom 19. Simptomi mu nisu nestali od tada – često oseća bol u grudima, u rukama i nogama, drhtanje i gubitak vida na jedno oko.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Dr Kristijan Sendrok je profesor medicine na UC Davis School of Medicine u Kaliforniji. On je direktor intezivne nege, ali i prvog centra za dugotrajne posledice kovida 19 u SAD.

Pročitajte još:

“Kada pogledamo dugoročne simptome, najčešći koje vidimo su umor, letargija i poremećaj spavanja, a to čini verovatno više od polovine slučajeva. Gubitak ukusa i mirisa vrlo je specifičan. Kratkoća daha je vrlo specifična, a takođe i bol u grudima”, rekao je.

Sandrok kategoriše simptome u nekoliko kategorija. Problemi kao što su bol u grudima, otežano disanje i upala srca spadaju u kardiovaskularnu kategoriju. Bol u grudima i otežano disanje mogu, u zavisnosti od osnovnog uzroka, spadati u respiratornu kategoriju, kao i smanjena tolerancija na vežbanje i abnormalnosti pluća.

Osip, gubitak kose, pa čak i gubitak zuba svrstavaju se u dermatološku kategoriju. U neurološku kategoriju spadaju gubitak mirisa i ukusa, poremećaj spavanja, izmenjena kognicija i oštećenje memorije. Depresija, anksioznost i promene raspoloženja, objasnio je, spadaju u psihijatrijsku kategoriju.

Foto: EPA-EFE/MARKO DJOKOVIC

Neki od ovih simptoma uzrokovani su komplikacijama usred produženog boravka u bolnici. Neke može pokrenuti oštećenje kapilara, a neke autoimuni odgovor tela izazvan visokim nivoom upala.

Takođe, određeni simptomi su direktna posledica infekcije virusom, poput gubitka mirisa ili ukusa, prema Sendroku.

Još jedna veća studija, objavljena početkom januara u časopisu The Lancet, otkrila je da od 1.733 pacijenta sa koronavirusom koji su lečeni u kineskom gradu Vuhan, 76 odsto još uvek ima barem jedan simptom šest meseci nakon što su simptomi počeli. Ali ovu grupu su u potpunosti činili hospitalizovani pacijenti.

***

Bonus video:

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar