Onkolozi kažu da zauvek prestanete da jedete ovu hranu: Otkrivena dosad nepoznata veza između raka i ishrane

Otkriće ovog mehanizma omogućava razumevanje povezanosti rizika od raka sa nezdravom ishranom ili nelečenim metaboličkim stanjima kao što je dijabetes.

U novoj studiji naučnici iz Singapura i Velike Britanije pokazalo se da promene u metabolizmu glukoze mogu da podstaknu razvoj tumora privremenim deaktiviranjem gena BRCA2, koji štiti ljudsko telo od tumora.

Šta su BRCA1 i BRCA2?

BRCA1 i BRCA2 su ljudski geni povezani sa naslednim oblicima raka dojke i jajnika.

BRCA1 kodira protein koji pomaže u sprečavanju ćelija da se brzo dele i rastu van kontrole. BRCA2 kodira protein uključen u popravku oštećenog DNK.

Svako ima dve kopije ovih gena, jednu nasleđenu od majke, a drugu od oca. Ako osoba nasledi mutirani BRCA1 ili BRCA2 od jednog roditelja, i dalje će imati normalnu kopiju od drugog roditelja.

Prema konvencionalnom shvatanju, rak nastaje kada se mutacija dogodi u drugoj normalnoj kopiji gena, nakon čega osoba više nema BRCA1 ili BRCA2 gen koji radi ispravno. Međutim, nova studija je pokazala da ovaj uslov ne mora biti ispunjen, o čemu će biti reči kasnije.

Oko 3% karcinoma dojke i 10% raka jajnika su rezultat naslednih mutacija u genima BRCA1 i BRCA2.

Ljudima sa ovakvim mutacijama se savetuje da razmotre preventivne mere za smanjenje rizika od raka dojke, jajnika i drugih karcinoma, kao što su češći pregledi, mamografi itd.

Na primer, poznat je kancer Anđelina Džoli - glumica je odlučila da se podvrgne bilateralnoj mastektomiji nakon što je saznala da nosi naslednu mutaciju gena BRCA1, što je izazvalo preranu smrt njene majke.

Rezultati podižu svest o važnosti ishrane i kontrole težine

Prvi autor nove studije, farmakolog Li Ren Kong sa Instituta za istraživanje raka u Singapuru, rekao je da njihovi nalazi podižu svest o uticaju ishrane i kontrole telesne težine na upravljanje rizicima od raka.

„Započeli smo studiju sa ciljem da razumemo koji faktori povećavaju rizik u porodicama podložnim raku, ali smo na kraju otkrili mehanizam koji povezuje ključni put potrošnje energije sa razvojem raka“, rekao je Li Ren Kong.

Promena paradigme

Kao što smo ranije u tekstu aludirali, novo otkriće dovodi u pitanje teoriju o genima koji štite od raka, što je poznato kao Knudsonova paradigma „dva pogotka“.

Prema ovoj paradigmi, koja je prvi put predložena 1971. godine, obe kopije gena za supresor tumora moraju biti trajno inaktivirane da bi se rak pojavio.

Međutim, neka nedavna istraživanja su pokazala da je mutacija u jednom od dva BRCA2 gena u ćeliji povezana sa različitim vrstama raka. Naime, pokazalo se da su ćelije sa ovom mutacijom osetljivije na stres, kao što je izlaganje toksinima iz okoline i sopstvenih ćelija, poput formaldehida ili acetaldehida, koji mogu da smanje nivo BRCA2 proteina, što, pak, dovodi do funkcionalnog probleme.

„Još uvek nije sasvim jasno kako takvi faktori životne sredine povećavaju rizik od raka, ali je važno razumeti vezu ako želimo da preduzmemo preventivne mere koje nam pomažu da duže ostanemo zdravi“, rekao je onkolog Ašok Venkitaraman sa Instituta za nauku o raku u Singapur.

Kako je otkriven novi mehanizam?

U novoj studiji, naučnici su prvo pogledali ljude koji su nasledili jednu neispravnu kopiju BRCA2. Otkrili su da su ćelije ovih ljudi osetljivije na metilglioksal (MGO), koji se proizvodi kada ćelije prave energiju iz glukoze u procesu glikolize.

Glikoliza generiše više od 90 procenata MGO u ćelijama, koji se održava na minimalnim nivoima pomoću para enzima. Ako ne uspeju, visoki nivoi MGO mogu dovesti do stvaranja štetnih jedinjenja koja oštećuju DNK i proteine. U uslovima kao što je dijabetes, gde su nivoi MGO povišeni zbog visokog šećera u krvi, ova štetna jedinjenja doprinose komplikacijama bolesti.

Naučnici su otkrili da MGO može privremeno da onesposobi funkcije proteina BRCA2, što dovodi do mutacija povezanih sa razvojem raka. Ovaj efekat se može videti u nekanceroznim ćelijama i uzorcima tkiva dobijenim od pacijenata, u nekim slučajevima raka dojke kod ljudi i na mišjim modelima za rak pankreasa, prenosi Index.hr.

Pošto gen BRCA2 nije trajno inaktiviran (već samo protein), funkcionalni oblici proteina koji se proizvode mogu kasnije da se vrate na normalne nivoe. Ali ćelije koje su više puta izložene MGO mogu nastaviti da akumuliraju mutacije, koje na kraju izazivaju rak.

Ovi nalazi sugerišu da promene u metabolizmu glukoze mogu poremetiti funkciju BRCA2 preko MGO-a, doprinoseći tako razvoju raka.

Potrebno je više studija, ali mehanizam je logičan

Budući da je studija sprovedena u laboratoriji na životinjskim modelima, na malim uzorcima ljudskog tkiva i organoida, biće potrebne dodatne studije koje koriste veća klinička ispitivanja i više životinjskih modela kako bi se istražile moguće veze između faktora u ishrani, dijabetesa i drugih metaboličkih poremećaja.

Ali pošto MGO može privremeno da blokira sposobnost BRCA2 proteina da popravi DNK, logično je očekivati da loša ishrana ili nekontrolisani dijabetes mogu doprineti većem riziku od raka tokom vremena, čak i kod ljudi sa dve funkcionalne kopije BRCA2 gena. Ovi nalazi mogu biti korisni za razvoj strategija za prevenciju ili rano otkrivanje raka.

"Metilglioksal se može lako otkriti testom krvi na HbA1C, koji bi se mogao koristiti kao marker za potencijalni rizik kojem smo izloženi", rekao je Venkitaraman.

„Dalje, visoki nivoi metilglioksala se obično mogu kontrolisati lekovima i dobrom ishranom, otvarajući vrata za proaktivne mere protiv početka razvoja raka“, dodao je on.

Nije sve u genima

Šef splitske laboratorije za tumore Janoš Terzić kaže da ovo otkriće još jednom pokazuje da nije sve u genima.

Iako redovno govorimo o genima koji izazivaju rak, a i sami smo pronašli gen koji je povezan sa rakom jetre (doi: 10.1038/ng.3103), to su proteini čije funkcionisanje sprečava ili podstiče razvoj raka“, kaže Terzić.

"Ovo je jedno od otkrića koje pokazuje da naša sudbina nije zapečaćena u našim genima. To jest, promenom ponašanja zdravom ishranom, vežbanjem, u većini slučajeva možemo izbeći rizike koje smo nasledili. Ali važi i obrnuto, odnosno rizike koje nemamo možemo pokrenuti na rizično ponašanje, jer nemamo rezervnog kad se ovo pokvari“, rekao je Terzić.