toplotni udar
Vrućina Foto:EPA-EFE/Salas

Dr Ivan Đurić savetuje kako da se zaštitiš od toplotnog udara.

Pred nama su vreli dani, upozoravaju meteorolozi. Zato Ivan Đurić, lekar opšte prakse, za Novu priča kojih saveta se treba držati kad živa u termometru ide i do 37 stepeni i kako se sačuvati od toplotnog udara.

* Nosite sa sobom flašicu vode gde god da idete jer po vrućini treba piti više od onih uobičajenih dva litra vode. Takođe, nikako ne treba piti vrlo hladnu vodu kad je telo zagrejano, već onu sobne temperature.

* Ako je moguće, napolje ne izlazite, posebno na sunce, od 11 do 17h. Ako morate, uvek nosite kapu. To je obavezno. I prethodno se namažite sredstvom sa faktorom za sunčanje.

* Gledajte da uvek nosite odeću od prirodnih materijala, najbolje od pamuka, jer je to mnogo bolje kod znojenja, a i tako koža diše i lakše se bori sa vrućinom.

* Lagana hrana je pravi izbor za ove dane, u suprotnom ćemo teškim obrocima dodatno opteretiti organizam, a to mu nikako neće prijati dok su velike vrućine.

A ako previše budemo na suncu, vrlo je moguće da ćemo dobiti sunčanicu i toplotni udar.

Ivan Đurić priča koji su simptomi.

• Glavobolja i vrtoglavica

• Mučnina i povraćanje

• Povišena temperatura, ponekad i preko 39 stepeni

• Slabost i malaksalost koji mogu da budu praćeni bolovima u zglobovima i mišićima

• Lupanje srca

• Izostanak znojenja, crvena koža i suva koža

• U najgorem slučaju može da dođe i do gubitka svesti i grčenja kao kod epilepsije

On otkriva i kada nastaje sunčanica.

„Optimalna temperatura za funkcionisanje čoveka je oko 24 Celzijusovih stepeni pri blagom suncu. Pri većoj temperaturi i toploti mi gubimo jako puno tečnosti u vidu znojenja, naš mehanizam rashlađivanja posustaje. Takođe sunce koje bije direktno u glavu diže temperaturu mozga i taj osetljivi organ to ne može da podnese i tu nastaju gore navedene tegobe. Zbog svega toga nastaje sunčanica koja je zapravo jedna vrsta toplotnog udara.“

Sa uobičajenim toplotnom udarom je nešto drugačije.

„Ne mora da se bude na suncu da bi se javio toplotni udar. Dosta je da sedite u zatvorenoj prostoriji ili se vozite u zagušljivom prevozu uz jako visoku temperaturu i dehidrataciju. Naš organizam i u tom slučaju iscrpljuje svoje rezerve vode i dolazi do toplotnog udara“, kaže doktor Đurić.

Pročitajte još:

Priča i da li su sunčanica i toplotni udar opasni po život.

„Bilo koje stanje koje podrazumeva veliki gubitak tečnosti uz mogućnost gubitka svesti predstavlja stanje koje može da bude opasno po život i zahteva pregled lekara i lečenje. Pri toplotnom udaru pored gubitka tečnosti i elektrolita i nastanka hipovolemijskog šoka, mogu stradati svi organi.“

Doktor priča i ko je pod najvećim rizikom od toplotnog udara.

„Toplotni udar je najčešći kod dece do četiri godine, kao i kod odraslih preko 65 godina, ali su ugroženi i svi hronični bolesnici (kardiovaskularni bolesnici, dijabetičari, bubrežni bolesnici, oboleli od mentalnih bolesti, alkoholičari), kao i oni koji rade na otvorenom tokom letnjih meseci i u pogonima gde ne postoji adekvatno rashlađivanje.“

Pregrevanje, tj. skok temperature i dehidratacija su glavni razlog svih tegoba koji se javljaju kao drhtanje, glavobolja, mučnina, povraćanje, promene pritiska, tahikardija, bolovi u mišićima…

„Zato je na prvom mestu najvažnije da se ohladite (tuširanjem hladnom ili mlakom vodom, ledom, hladnim oblogama koje ćete staviti na vrat leđa, ispod pazuha). Na drugom mestu je nadoknada tečnosti i elektrolita natrijuma, kalijuma, hlorida, koji se takođe gube. To treba raditi polako, nikako agresivno, bilo da se radi o oralnom unosu ili kroz infuziju u zdravstvenoj ustanovi“, priča doktor Đurić, koji sa suprugom dragocene preporuke deli i na sajtu Saveti lekara.rs.

On kaže i kako lekovi za obaranje temperature koji ujedno ublažavaju bolove jesu takođe jedna od mera lečenja, mada su sprovedene studije koje govore da ove lekove ne bi trebalo upotrebljavati.

„Može se javiti i pad šećera ispod normalnog nivoa, tj. hipoglikemija, tako da ako se ima mogućnosti, treba izmeriti i šećer. Naravno, u zdravstvenim ustanovama, ako stanje pacijenta zahteva, primenjuju se dodatne terapijske i dijagnostičke procedure.“

Simptomi toplotnog udara mogu da budu blagi ali i jako ozbiljni, zato budite oprezni ako primetite neki od simptoma i ako vidite da Vam se tegobe ne smiruju, obavezno se javite lekaru, zaključuje naš sagovornik.

BONUS VIDEO: Rad na vrućinama: Važno je da simptome toplotnog udara prepoznamo na vreme

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Tagovi

Komentari

Svi komentari (0)