Evo šta se događa s telom kada čovek umre.
Telo ima više od 200 kostiju, nekoliko milijardi mikroba i čak 37 milijardi ćelija. Kada nastupi smrt, ono postupno propada, a nekim organima potrebne su godine da potpuno nestanu.
Između drugog i četvrtog dana od smrti mikrobi su već svuda. Oni proizvode otrovne gasove, poput amonijaka i sumporovodonika, koji će se proširiti i dovesti do toga da se telo naduje i zaudara. Zatim, zbog nedostatka dotoka kiseonika počinju da propadaju organi kojima je to najpotrebnije, a jedan od njih je mozak. Ćelije koje ga čine sadrže 70 odsto vode, a kada ostanu bez kiseonika i počnu da odumiru, otpuštaju je. To je razlog zbog kojeg se na dnu kovčega ubrzo nakon smrti čoveka može pronaći voda.
Nekoliko sati nakon smrti počinje i proces u crevima. Naime, kako umirući imunološki sistem više ne može da održi milijarde gladnih mikroba koji obično pomažu u probavi hrane koju čovek jede, oni – beže.
Pročitajte još:
Krenu iz donjeg dela creva kroz tkivo, a kroz nekoliko sati dospeju do jetre i žučne kese koji sadrži žuto-zelenu žuč koja služi razgradnji masnoća koje čovek konzumira dok je živ. Nakon što mikrobi pojedu te organe, ta žuč počinje da preplavljuje telo bojeći ga u svoju boju. Nakon 3 do 4 meseca ta žuta boja menja se u smeđe-crnu nijansu jer propadaju krvni sudovi, a gvožđe koje je u njima počinje da oksidira. Otprilike u isto vreme molekularne strukture koje drže ćelije na okupu razdvajaju se, pa tkivo počinje da se pretvara u vodenastu kašu.
Kada prođe malo više od godinu dana kisele telesne tečnosti i toksini razgrađuju pamučnu odeću na mrtvom telu, pa će se ona raspasti. Tada nastupa vreme kad više nema nekih dramatičnih promena, ali nakon desetak godina, u okruženju s dovoljno vlage i niskim udelom kiseonika, pokreće se hemijska reakcija koja masnoću na bedrima i zadnjici pretvara u supstancu nalik na sapun – ta se supstanca naziva mrtvački ili grobni vosak.
S druge strane, ako se telo nalazi u uslovima gde nema puno vlage, može nastupiti mumifikacija – da, čovekovo mrtvo telo može se prirodno pretvoriti u mumiju. Kako sve to vreme kroz tanku kožu na ušima, nosu i kapcima isparava voda, to dovodi do njihovog isušivanja i poprimanja crne boje – upravo to je proces mumificiranja.
Otprilike 50 godina nakon smrti tkivo umrle osobe polako nestaje, a ostaje mumificirana koža i tetive. Tokom idućih trideset godina i oni će se raspasti, pa će tako nakon punih 80 u kovčegu ostati samo kosti.
Do 100. godišnjice smrti kolagen u kostima drastično se smanjio, pa tada i one počinju da pucaju i propadaju. Od njih nastane krhka mineralna materija, a u posljednjoj fazi raspadanja pretvore se u prah.
Zanimljiva činjenica jeste da jedan deo tela ostaje večno, a to su zubi – oni ne mogu da se raspadnu ni propadnu, prenosi Business Insider. Dakle, u kovčegu uz njih mogu ostati još samo najlonski šavovi odeće koji se takođe ne mogu raspasti i grobni vosak, prenosi Večernji list.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar