Koronu ne ubijaju sva sredstva za dezinfekciju ruku

Zdravlje 11. mar. 202014:09
Podeli:
Gel za pranje ruku
Gel za pranje ruku; Foto: BRUNO BOISSONNET / BSIP / Profimedia

"Perite ruke. Perite ruke kako treba", čujemo sa svih strana i jasno je da je higijena ruku jedna od najvažnijih mera za zaštitu od koronavirusa. I ne sumnjamo da je prodaja sredstava za suvo pranje i dezinfekciju u trenutku skočila, ali... Šta od toga zaista radi?

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO), pranje ruku je jedna od najefikasnijih metoda za sprečavanje širenja koronavirusa, a savetuje se paralelno korišćenje sapuna i alkoholnih gelova.

„Po onome što znamo o koronavirusu, sapun i voda i sredstva na bazi alkohola mogu da ga ubiju. Ali, ni jedno ni drugo nema svrhe ako se ne primenjuje na pravi način“, objasnio je za New York Post dr Nahid Badelia iz Bostonskog medicinskog centra.

Pa, ako smo utvrdili kako se pravilno peru ruke, i razumeli da su sapun i voda apsolutno nezamenjivi u ovoj borbi (ali i inače), krajnje je vreme i da zapamtimo kako se biraju i koriste sredstva za „suvo“ pranje i dezinfekciju.

Stručnjaci su složni u tome da gelovi za pranje ruku koji sadrže manje od 60 odsto alkohola ne ubijaju nijedan virus, pa ni zloglasni Covid-19. Zato treba zaboraviti na sve one preparate koji lepo mirišu i čuvaju vaše ruke, a na etiketama obraćati pažnju na sastav. Zapravo, samo na jedan sastojak – poželjno je da bude od 70 do 95 odsto alkohola. Obično je to etanol, i dobro je da bude u što većem procentu.

Isto važi i za vlažne maramice. Rade samo one sa alkoholom, kojih odavno nema po trafikama i kozmetičkim radnjama, već se kupuju u apotekama.

Sali Blumfild, profesorka u Školi za higijenu i tropsku medicinu u Londonu, kaže da su virusi otporniji na dezinfekciona sredstva nego bakterije, ali da se korona, srećom, može ubiti alkoholom, prenosi Guardian. To znači i da i ako pravite sopstveno antibakterijsko sredstvo, po uputstvima koja se ovih dana šire internetom, teško da će biti delotvorno. „To nije pametno, čak je i opasno“, smatra Blumfild. Osim toga dovoljno je pogledati i proračunati da recept s votkom ne može da bude od koristi, ako votka ima samo 40 odsto alkohola.

Na tržištu postoje i mnoga antibakterijska sredstva koja insistiraju na alternativama alkoholu, pošto on isušuje i šteti koži ruku, ali mikrobiolog Mark Vilkoks kaže da u ovom slučaju alternativa ne postoji. Pritom, ne preporučuje se da mažete bilo kakvu kremu za ruke pre nanošenja alkoholnog gela.

„Ako na vašim rukama postoji bilo kakva masnoća, alkohol možda neće dobro funkcionisati i virus neće biti ubijen“, napominje Vilkoks. „Prvo koristite gel i sačekajte da se osuši, a zatim nanesite kremu za ruke. Ovo neće poništiti efekat gela jer alkohol ubija virus gotovo odmah. A kada se gel osuši, svi osetljivi virusi na koži bi trebalo da budu uništeni“.

Vilkoks savetuje upotrebu gela sa najmanje 70 odsto alkohola nakon svakog kontakta sa potencijalno kontaminiranim površinama – nakon korišćenja javnog prevoza, odlaska u prodavnice, boravka na bilo kojem javnom mestu… I to treba pravilno uraditi.

Pročitajte još:

„Nije stvar u količini gela koju istisnete, već u tome da li trljate ruke tako da se gel nanese na sve delove ruke. To znači ući između prstiju i palca, pokriti nadlanicu i zglobove. Vidim takozvane stručnjake na TV-u koji demonstriraju kako se nanosi gel za ruke, a pritom nose sat. Ne možete ga pravilno primeniti ako imate sat, i zglob mora da se očisti“, upozorava Vilkoks.

Stručnjaci ponavljaju i da gelovi ne mogu da zamene sapun i vodu, tako da uprkos redovnoj upotrebi gelova treba da peremo ruke čim se domognemo sapuna.

Ali šta je sa savetom nekih stručnjaka da treba da operete ruke, a zatim koristite antibakterijsko sredstvo?

„Upotreba alkoholnog gela nakon pranja ruku može biti dodatna zaštita, ali ako je tehnika pranja ruku dobra, to zapravo i nije neophodno“, kaže Vilkoks.