Imate više od 50 godina? Gastroenterolozi kažu da ova jutarnja navika može da poboljša varenje i stomak će vam raditi savršeno

Prekomeran unos kafe može da iritira sluzokožu želuca, poveća lučenje kiseline i pogorša simptome poput gorušice, nadimanja ili nelagodnosti u stomaku, objašnjava dr Daglas Vajn, gastroenterolog iz centra Red Bank Gastroenterology.

Kofein takođe ubrzava kontrakcije creva, što kod nekih ljudi može dovesti do retke stolice ili dijareje. Umerena konzumacija kafe je za većinu ljudi bezbedna i može imati određene koristi, ali preterivanje može narušiti normalnu probavu umesto da je podrži.

Kafa ima i diuretski efekat, što znači da podstiče izbacivanje viška tečnosti iz organizma. Nakon noći bez unosa vode, telo je već blago dehidrirano, pa mu je ujutru potrebna nadoknada tečnosti.

Hidratacija pomaže da se proces varenja odvija nesmetano, ističe dr Aditi Stanton, gastroenterolog iz Sinsinatija. Posle osam sati sna, organizmu je potrebna voda da bi se ponovo uspostavio balans.

Uvođenje nove jutarnje navike može pozitivno uticati na probavu tokom celog dana, a to postaje posebno važno posle pedesete godine.

Jedna jutarnja navika koja poboljšava varenje

Čaša vode odmah nakon buđenja, pre prve kafe, pomaže da se organizam rehidrira. Nakon više sati sna telo je blago dehidrirano, a digestivni trakt najbolje funkcioniše kada ima dovoljno tečnosti.

Voda pokreće sistem za varenje, podstiče redovno pražnjenje creva i smanjuje mogućnost da kafa iritira prazan želudac. Budući da kafa podstiče lučenje kiseline i pokretljivost creva, prethodna hidratacija može učiniti da probava bude prijatnija i stabilnija.

Kod osoba sklonih gorušici, kafa na prazan stomak može pogoršati simptome. Voda pomaže da se želudačna kiselina razblaži i ublaži eventualna nelagodnost.

Prema preporukama klinike Mayo, odrasle osobe bi tokom dana trebalo da unesu između 11,5 i 15,5 čaša tečnosti, a jutro je idealan trenutak da započnete sa hidratacijom.

Kako kafa utiče na probavni sistem

Kafa može podstaći pražnjenje creva jer stimuliše gastrointestinalni trakt. Međutim, preterivanje može izazvati gorušicu, grčeve u stomaku ili učestalu i hitnu potrebu za odlaskom u toalet.

Istraživanja pokazuju da kafa podstiče lučenje hormona gastrina i holecistokinina, koji aktiviraju takozvani gastrokolični refleks. To je prirodna reakcija organizma u kojoj unos hrane ili pića podstiče kontrakcije debelog creva i potrebu za stolicom.

Kod nekih ljudi kafa može izazvati dijareju, ali umerena količina, oko tri do četiri šolje dnevno, smatra se bezbednom za većinu.

S druge strane, konzumacija kafe povezuje se i sa brojnim zdravstvenim benefitima, posebno kada je reč o zdravlju srca, metabolizmu, jetri i nervnom sistemu. Neka istraživanja ukazuju i na povezanost između redovnog unosa kafe i manjeg rizika od karcinoma debelog creva.

Zašto je ovo još važnije posle pedesete

Kako starimo, skloniji smo dehidrataciji i zatvoru, a osetljivost na želudačnu kiselinu može biti izraženija. Zato započinjanje dana čašom vode može biti naročito korisno posle pedesete godine.

Sa godinama se osećaj žeđi smanjuje, a mnogi ljudi uzimaju terapije koje utiču na ravnotežu tečnosti i rad creva. Redovna jutarnja hidratacija može smanjiti učestalost gorušice i zatvora, poboljšati konzistenciju stolice i doprineti zdravlju creva.

Uz to, adekvatna hidratacija ima širi značaj za opšte zdravlje. Istraživanja sugerišu da čaša vode odmah nakon buđenja može smanjiti osećaj umora i poboljšati raspoloženje, dok dodatna čaša može pozitivno uticati na pamćenje.

Ukoliko primetite nove i uporne tegobe poput dijareje, zatvora ili bolova u stomaku, potrebno je da se obratite lekaru radi dalje procene.