Trenutno, širom sveta oko 18 miliona ljudi godišnje dobije dijagnozu neke maligne bolesti, a više od 9 miliona njih nažalost završi smrtnim ishodom.
Ono što mene brine jesu predviđanja da će do 2040 godine broj novootkrivenih slučajeva karcinoma godišnje, porasti na oko 30 miliona, a broj smrtnih ishoda usled nekog tipa maligne bolesti na čak 16.5 miliona. Dakle, brojevi će se skoro pa udvostručiti.
Objašnjenje za ovakve brojke nisu nikakve teorije zavere, već činjenica da se, s jedne strane broj stanovnika, ali i životni vek produžavaju, a sa druge strane, razvoj nauke, tehnologije i razmena informacija, omogućavaju bolje dijagnostikovanje malignih bolesti, pa je samim tim i broj neotkrivenih slučajeva, značajno manji, u poređenju sa ranijim vremenima.
Naše telo se sastoji od milijardu ćelija. Svaki organ i svako tkivo se sastoji od ćelija. I svaka ta ćelija ima svoju funkciju i određeno ponašanje, koje je uslovljeno njenim genetskim materijalom i njenim potencijalom.
Šta se to dogodi i dovede do maligne bolesti?
Pod uticajem različitih faktora dogodi se promena na nivou ćelije, tačnije na nivou njenog genetskog materijala. Takva, izmenjena ćelija počinje nekontrolisano da se deli i da raste i potpuno menja svoje ponašanje: raste kada nije vreme za to, vrši invaziju na okolna tkiva i organe, ulazi u krvotok, i putuje do najudaljenijih delova tela i uništava ih.
Pročitajte još:
Takva izmenjena, maligna, ćelija uspeva i da se „sakrije“ od imunog sistema, ili da ga okrene u svoju korist. Dakle, da imuni sistem „radi“ za nju. I to se praktično dešava sa skoro svim procesima u telu. Maligne ćelije ih podređuju sebi, a za to vreme zdrave ćelije propadaju.
Kada maligne ćelije formiraju tumor, koji mi možemo da detektujemo, počinje borba.
Najpre taj tumor pokušavamo da uklonimo u celosti. Ukoliko je on otkriven na vreme, pristupačan i operabilan, u velikom broju slučajeva u tome ćemo i uspeti.
Međutim, dogodiće se da je tumor na nekom nepristupačnom mestu, da nije otkriven na vreme, i da je, nažalost, prodro duboko u tkivo, zahvatio veliki deo tog organa, ili susedne organe i limfne žlezde.
Ukoliko je maligna bolest odmakla, maligne ćelije prodiru u krvotok i daju udaljene metastaze na drugim organima.
Ponekad, čak i nakon savršeno urađene operacije može da zaostane poneka maligno izmenjena ćelija, koju mi jednostavno tokom operacije, ali ni neko vreme nakon nje, ne možemo da detektujemo.
U svim tim situacijama na snagu stupaju druge onkološke terapije, najčešće radijaciona terapija i hemioterapija.
Radijaciona terapija ili zračna terapija koristi precizno targetirane i definisane doze zračenja visoke energije, sa ciljem da uništi maligno izmenjene ćelije, a da pri tom ne ošteti ili što je moguće manje ošteti okolne zdrave ćelije.
Izvori zračenja mogu biti spoljašnji i unutrašnji, a sama zračna terapija može da se koristi kao kurativna terapija, u svrhu primarnog lečenja maligne bolesti, ali može da bude i adjuvantna, odnosno dopunska terapija pre ili nakon hirurškog lečenja. Takođe, radijaciona terapija može da se koristi i u palijativne svrhe, za tretiranje određenih manifestacija same maligne bolesti.
Da bi zračna terapija imala uspeha, uz potrebno znanje i iskustvo samog radijacionog onkologa, neophodna je i adekvatna tehnologija. Danas je dostupna čak i terapija MRidian linac aparatom, za mobilne „mete“, u prvom redu maligne tumore u trbuhu, koja koristi magnetnu rezonancu za detektovanje i jasno pozicioniranje same promene, a potom visoke doze zračenja usmerava ka malignim, a niske ka zdravim ćelijama. Na taj način, sa velikim uspehom se uništavaju maligne ćelije, a okolno zdravo tkivo skoro u potpunosti čuva od oštećenja. Trenutno na svetu postoji ukupno 9 ovakvih aparata, od kojih se 3 nalaze u Evropi.
***
Bonus video: Zdravo misli – Primene zračne terapije u lečenju malignih bolesti
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar