Iako je turisti zaobilaze, a posećuju njene veće susede, Bangladeš ima mnogo zanimljivosti koje bi vas mogle iznenaditi.
Južnoazijska država koja je dom za više od 160 miliona ljudi, što je čini osmom zemljom po broju stanovnika na svetu, prostire se na samo 148 hiljada kilometara kvadratnih i nosi titulu najneposećenije države na svetu. U nastavku pročitajte još zanimljivosti o Bangladešu zbog kojih ćete verovatno poželeti da ga posetite.
Šuma mangrova Sundarbans pod zaštitom Uneska najveća je na svetu. Prostire se na neverovatnih 140.000 hektara i nalazi se na delti reka Gang, Bramaputra i Megna u Bengalskom zalivu. Mreža današnjih plovnih puteva, muljevitih ravnica i malih ostrva ukrštaju se kroz park, sa tri rezervata za divlje životinje na jugu. Dom je raznim ugroženim vrstama i međunarodno je priznat po svom visokm biodiverzitetu flore i faune mangrov, piše EnjoyTravel.
Ekosistemi obuhvataju više od 360 vrsta ptica, bengalskog tigra, estuarskog krokodila, indijskog pitona i iravadskih delfina. Ipak, još uvek je relativno van koloseka za turiste, zbog teškog pristupa i ograničenog smeštaja, ali i oluja i ciklona.
Plaže možda nisu prva stvar koja vam pada na pamet, ali Bangladeš je zapravo dom treće najduže plaže na svetu. Plaža Koks Bazar duga je 120 kilometara. Samo Praja do Kasino u Brazilu i plaža Devedeset milja u Australiji su duže od Koks Bazara. Plaža je dobila ime po kapetanu Hiramu Koksu iz Britanske istočnoindijske kompanije, koji je napravo peskoviti deo 1869. godine.
Svaki deo plaže ima drugačije ime, ali neka od najpopularnijih mesta su plaža Laboni, plaža Humčari i plaža Inani. Gužva na plaži se smanjuje kada se krećete prema jugu. Imajte na umu da je ovo muslimanska zemlja, tako da je skromna odeća za muškarce i žene, čak i kada plivaju, neophodna, piše N1 Sarajevo.
Bangladeš je prava rečna zemlja, povezana sa više of 700 reka. Zapravo, tri velike reke teku kroz Bangladeš – Gang, Megna i Bramaputra. One stvaraju bujni zeleni pejzaž, sa impresivnom raznolikošću divljih životinja. Putovanje brodom jedan je od najboljih i najjednostavnijih načina za istraživanje zemlje. Jedno od najpoznatijih iskustava u Bangladešu je noćno putovanje brodom na trajektu za veslanje „The Rocket“, koji je plovio između Dake i Kulne duže od jednog veka.
Vrhovni sud Bangladeša je 2019. dao zakonska „prava na život“ svakoj reci nakon što je zagađenje postalo neizdrživo. Nacionalna komisija za očuvanje reka sada može tužiti svakog ko zagađuje reku, a sudiće im se kao da su povredili živo biće.
Kada je sezona monsuna 2020. pogodila Bangladeš, otprilike četvrtina zemlje bila je pod vodom u roku od nekoliko nedelja. Gotovo 1,3 miliona domaćinstava je oštećeno, a stotine hiljada ljudi je napustilo svoje domove. Bangladeš je podložan poplavama zbog brojnih reka koje prolaze kroz zemlju. Suočen s neizbežnošću klimatskih promena, u Bangladešu će poplave biti sve ekstremnije. Gotovo 80% Bangladeša je poplavna ravnica, a veći deo zemlje je samo metar ili manje iznad nivoa mora. Vlada je to nazvala “planetarnom energijom” i eksperimentiše s novim rešenjima za ublažavanje posledica.
Kraljevski bengalski tigar – ponekad poznat i kao indijski tigar – nacionalna je životinja Bangladeša. U istočnoazijskoj kulturi tigrovi predstavljaju kraljevstvo, neustrašivost i gnev. Istočni Bengalski puk nosi nadimak „Bengalski tigrovi“, a logo puka je lice tigra. Na logotipu Bangladeškog odbora za kriket takođe se nalazi bengalski tigar.
Danas u Bangladešu ima između 300 i 500 tigrova. Krivolov je ogromna pretnja ovim životinjama, poput porasta nivoa mora i klimatskih promena ljudima. Nedavna istraživanja su potvrdila da bi kraljevski bengalski tigrovi Sundarbana mogli izumreti za 50 godina.
Bangladeš s dobrim razlogom ima nadimak “Zemlja šest godišnjih doba”. Zemlja zaista ima šest godišnjih doba: leto, monsun, jesen, kasnu jesen, zimu i proleće. Svako godišnje doba ima svoje karakteristike, a bengalski kalendar svako godišnje doba obeležava festivalom. Leto je vruće i sunčano, dok je zima maglovita sa kraćim danima. Proleće, takođe poznato kao Kralj, voli publiku, cveće je izraslo i najslađe miriše tada.
Oko 50% radne snage u zemlji je u nekoj od poljoprivrednih delatnosti. Bangladeš ima bujne i zelene pejzaže zbog reka i mora. Zato ne iznenađuje što poljoprivreda čini važan deo bangladeške privrede.
Bangladeš ima jednu od najnižih stopa gojaznosti u svetu jer stanovništvo jede samo četiri kilograma mesa po osobi svake godine. Zemlje koje su takođe često na vrhu liste niske stope gojaznosti su Indija i Vijetnam. Naravno, razlog zašto su tako vitki je taj što vole jesti povrće, a većina ljudi obavlja teške fizičke poslove.
Bangladeš ne privlači mnogo turista i jedna je od najmanje posećenih zemalja na svetu. Svake godine u Bangladeš dođe oko 125.000 posetilaca. Osim toga, ukupna populacija Bangladeša je oko 160 miliona stanovnika, tako da su lokalni stanovnici uvek brojniji od turista.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare