0
Mesto večnog leda, ali...
U vrletima Durmitora krije se jedno od nezaboravnih čuda prirode. U srcu ove planine postoji pravo malo ledeno carstvo.
Ledena pećina mesto je gde zima večno traje, ledene figure prkose i letnjim temperaturama, tajanstveno skrivene u ledenoj dvorani. Na mapi je obavezna stanica brojnih praninarskih tura, a onaj ko jednom zaviri u ovo ledeno carstvo često mu se vraća.
U ledenoj dvorani unutar pećine svakog posetioca sačekaće prava mala izložba figura koje je vešto oblikovala voda koja kaplje sa svodova.
“Na Durmitoru, ispod vrha koji podseća na ljudsku glavu, nazvan Obla glava, visine iznosi 2.303 m, nalazi se jedno od maštovitijih čuda prirode Crne Gore – dragulj Durmitora – Ledena pećina. U ovom čudesnom mestu ledeni stalaktiti i stalagmiti tokom cele godine izazivaju divljenje svih onih koji stupe u ovo ledeno carstvo”, priča za Portal Analitika Božica Damjanović iz NP Durmitor.
Pećina je dugačka oko 40 metara i široka oko 20, a ledenim dahom usred vrelih letnjih meseci rashladiće sve posetioce.
Ova pećina obavezna je na mapi svakog posetioca koji želi da upozna mesto u kojem će se osetiti kao da zima večno traje. Kako bi stigli do Ledene pećine, preporuka su dve staze.
“Početna tačka za oba pravca je Jakšića mlin, koji se nalazi nedaleko od Crnog jezera. Put se nastavlja markiranom stazom koja vodi kroz četinarsku šumu, na koju se nadovezuju stabla bukove šume. Stigavši na Inđine dolove put se račva u dva smera”, objašnjava Damjanović.
Prvi smer nas, dodaje, vodi preko Brojišta do Katuna Lokvice, a zatim desnim obodom šipara markirane staze prema Biljegovom dolu (levo je put ka Bobotovom kuku), pa desno strmo naviše prema Ledenoj pećini.
“Drugi pravac nas vodi od već pomenutih Inđinih dolova, oštro desno ka takozvanom Starom katunu. Hodajući strmom stazom prema Starom katunu pruža se predivan pogled na žabljačku varoš i prostranstvo oko nje. Stigavši do napuštenih koliba, stupamo na neravan plato ispunjen vrtačama i pločama ograđenim gustim klekovima. Izlaskom na nešto pregledniji teren, nakon karakterističnog puta oko jedne jame, počinje završni strmi uspon ka Ledenoj pečini”, objašnjava Damjanović.
Za ovaj uspon, kako kaže, potrebna je dobra fizička spremnost.
Pročitajte još:
Na putu do Ledene pećine od Crnog jezera posetioce očekuje krajolik u kojem će i oni najizbirljiviji uživati. Nakon gotovo četiri sata pešačenja, posetioce čeka poprilično strm spust do ledene dvorane.
“Na ulazu u pećinu čeka nas strmina dužine oko 50 metara, pokrivena večitim snijegom koji dopire do ledom okovanih pećinskih ukrasa. Silazak se vrši ukopavanjem stopala u delu snežne padine, a može nam pomoći i sigurnosna sajla koja se nalazi sa leve strane oboda ulaska u pećinu. Oni nešto veštiji klizanjem silaze niz sneg u pećinu”, ističe Damjanović.
Kada se jednom zakorači u ledenu dvoranu, nestaje umor jer pred očima se pojavljuju prizori kao iz bajke – ledeni stubovi raznih dimenzija, od sićušnih do nekoliko metara visokih.
“Neki od ovih ledenih oblika dobili su nazive: Prijesto, Majka s djetetom, Torzo i drugi”, napominje Damjanović.
Figure u pećini menjele su se tokom vremena. Globalno zagrevanje kao i svuda na planeti Zemlji, kako objašnjava Damnjanović, ostavlja traga i u ovom dragulju Durmitora, pa su se ledeni ukrasi u pećini u odnosu na deceniju, dve unazad vidno smanjili.
Osim uticaja prirode, stalaktitima i stalagmitima preti opasnost i od posetilaca koji ne prepoznaju dragocenost ovog mesta. Pre nekoliko godina jedan od posetilaca, turista iz Belorusije, iz “zabave” je šutirao i lomio pećinske ukrase, a vandalskim činom se “pohvalio” na društvenim mrežama.
“Taj slučaj je blagovremo procesuiran i izvršilac je kažnjen u skladu sa zakonom. Postoje i oni koji ne zapažaju lepotu ovog magičnog mesta i ne vrednuju čudo prirode nastalo u podnožju Oble glave. Shodno tome dešavaju se i nemile scene, pa poneki nesmotreni turista da sebi za pravo da polomi lednike koje je stotinama godina priroda stvarala”, ističe Damjanović.
Zaposleni u Službi zašite Nacionalnog parka Durmitor postavili su table na kojima je ispisano upozorenje da je strogo zabranjeno lomiti pećinski nakit koji je svakako ugrožen klimatskim promenama.
Damjanović se nada da će svaki savestan turista i bez pogleda na tablu ponašanje uskladiti uz prirodnu lepotu ovog kraja i poštovati mesto na kojem se nalazi.
Table upozorenja, kako kaže, služe za buđenje svesti o očuvanju prirodnih dobara.
Takođe, ovo mjesto je uglavnom interesantno strancima.
“Nažalost, meštani Žabljaka u jako malom broju posećuju ovo čarobno mesto, a što se tiče inostranih turista, prisutni su iz svih krajeva planete”, kaže Damjanović.
Ističe da je Durmitor planina koju vredi upoznati, a onaj ko jednom oseti njegove lepote naučiće, kaže, da ceni i čuva sve ono što je priroda stvorila,
“Upoznajte prirodu da biste upoznali sebe. Durmitor je oaza svih nas. Poštujte svaki njegov kamen, a on će to uzvratiti nezaboravnim vedrim danima, najlepšim pogledima i blistavim zvezadim noćima”, zaključila je Damjanović.
