Rat na Bliskom istoku pokreće novi talas inflacije: Poskuplje sve od goriva do hrane

Analitičari upozoravaju da bi, ukoliko sukob potraje, posledice mogle da se preliju i na supermarkete širom sveta, što bi dovelo do novog talasa inflacije.

Ormuski moreuz – ključna tačka svetske trgovine

Iran je praktično blokirao prolaz brodovima kroz Ormuski moreuz, jedan od najvažnijih pomorskih puteva na svetu. Kroz ovaj uski prolaz svakodnevno prolazi oko 20 odsto globalnih zaliha nafte i prirodnog gasa, što je već izazvalo skok cena energenata. Cena sirove nafte približila se nivou od 100 dolara po barelu, što dodatno opterećuje svetsku ekonomiju.

Iranski lider ajatolah Modžtaba Hamnei poručio je da će blokada ovog prolaza ostati na snazi, naglašavajući da je „zatvaranje Ormuskog moreuza važan politički i strateški instrument“.

Međutim, kroz ovaj prolaz ne transportuju se samo energenti. Ormuski moreuz je i jedna od glavnih ruta za transport helijuma i sirovina za proizvodnju đubriva, što znači da su i ovi sektori pod ozbiljnim pritiskom.

Helijum

Oko trećine svetske proizvodnje helijuma prolazi kroz Ormuski moreuz, a ovaj gas ima ključnu ulogu u mnogim industrijama. Helijum se koristi u proizvodnji poluprovodnika, bez kojih nema savremene elektronike poput računara, pametnih telefona i automobila. Takođe je neophodan za rad medicinskih uređaja poput magnetne rezonance, jer služi za hlađenje snažnih magneta u tim aparatima, piše Politiko.

Stručnjaci upozoravaju da bi prekid u snabdevanju helijumom mogao da izazove ozbiljne poremećaje u globalnoj tehnološkoj industriji.

„Veliki deo sveta ne može da funkcioniše bez poluprovodnika, a poluprovodnici ne mogu da se proizvode bez helijuma“, upozorava Rič Gotvald, direktor Udruženja za komprimovane gasove.

Problem dodatno komplikuje činjenica da je Katar jedan od najvećih proizvođača helijuma, a njegova proizvodnja je privremeno zaustavljena zbog oštećenja postrojenja tokom sukoba. Zbog toga su cene helijuma već udvostručene od početka rata.

Za razliku od nafte ili prirodnog gasa, helijum je veoma teško skladištiti, što dodatno povećava rizik od nestašica.

Skok cena đubriva i pritisak na poljoprivredu

Rat utiče i na tržište poljoprivrednih sirovina. Kroz Ormuski moreuz prolazi oko trećine svetskih zaliha sirovina za proizvodnju đubriva, uključujući amonijak i azot.

Već sada su cene đubriva počele naglo da rastu. Cena uree, jednog od najvažnijih azotnih đubriva, porasla je za oko 30 odsto od početka američkih napada na Iran.

To dolazi u veoma osetljivom trenutku, jer u mnogim zemljama upr

avo počinje prolećna sezona setve. Poljoprivrednici su tako suočeni sa dvostrukim pritiskom – rastom cena goriva i đubriva.

Predsednik Američke federacije poljoprivrednika Zipi Dival upozorio je da bi poremećaji u snabdevanju mogli da izazovu ozbiljne probleme u proizvodnji hrane i dodatno podstaknu inflaciju.

„Ovi poremećaji u lancima snabdevanja mogli bi da podignu već rekordno visoke troškove proizvodnje u trenutku kada su mnogi farmeri već na ivici opstanka“, naveo je on.

Poskupljenja bi mogla da stignu i do supermarketa

Ekonomisti upozoravaju da bi rast cena energije i đubriva mogao da se prelije i na tržište hrane.

„Najpre rastu cene energije i đubriva, zatim transporta, a na kraju to stiže i do supermarketa“, objašnjava Karsten Brezeski, glavni ekonomista banke ING u Nemačkoj.

Hrana prolazi kroz složen lanac proizvodnje, od farmera, preko prerađivačke industrije, logistike i transporta, do prodavnica. Svako povećanje troškova u tom lancu na kraju utiče na krajnju cenu proizvoda.

Ipak, trgovinski lanci za sada pokušavaju da zadrže stabilne cene. Belgijski Lidl saopštio je da trenutno ne planira povećanje cena, ali da pažljivo prati situaciju i da je spreman da reaguje ako bude potrebno.

Slične poruke stižu i iz Španije, gde vlasti navode da zasad nema značajnog rasta cena hrane, iako se pripremaju mere pomoći sektorima koji su najviše pogođeni rastom cena goriva.

Koliko bi kriza mogla da traje

Analitičari smatraju da će trajanje sukoba biti ključno za dalji razvoj situacije. Ukoliko bi Ormuski moreuz ponovo bio otvoren do kraja meseca, posledice bi mogle da budu relativno ograničene.

Međutim, ukoliko blokada potraje duže, svet bi mogao da se suoči sa novim talasom inflacije, sličnim onome koji je usledio nakon pandemije kovida i energetske krize izazvane ratom u Ukrajini.

Za sada je jasno da rat na Bliskom istoku više nije samo regionalni sukob, njegove posledice već počinju da se osećaju u ekonomijama širom sveta, od energetike i tehnologije do poljoprivrede i cena hrane.