Kraj mita o zajedničkoj listi i povratak na crnogorski scenario: Tri kolone protiv SNS?

Otkad se saznalo da će studenti na predstojećim izborima kandidovati svoju listu, u javnosti se polemisalo da je moguće da studenti protiv režima nastupe zajedno sa opozicijom, stvarajući široki anitežimski front.

Više analitičara upozoravalo je da je jedino referendumska atmosfera način da se pobedi režim, te da je potrebno udružiti snage.

To je pratično bio i stav tzv. proevropske opozicije u Srbiji, ali čini se da postaje jasno da to za studente nije prihvatljiv model.

Do sada je bilo uvreženo mišljenje i da je udruživanje opozicije i studenata siguran recept za pobedu ili dobar rezultat, što se pokazalo u nekim mestima na lokalnim izborima održanim prošle godine.

Tako je u Kosjeriću udruživanje studenata i opozicije dovelo do sjajnih rezultata, odnosno do razlike od samo jednog odbornika više u korist naprednjaka u lokalnoj skupštini. 

Sve nade pale u vodu  

Ipak, dok čekamo nove lokalne izbore u Srbiji zakazane za 29. mart, postaje jasno i da u takvom modelu može doći do trzavica i raskola.

To je pokazao primer Smederevske Palanke, gde je "pukla veza" između studenata i opozicije.

Grupa studenata, koja je sa opozicijom sarađivala i planirala da izađe na izbore, optužila je tu istu opoziciju da ju je obmanula, preotela potpise koje su oni skupili i "držala potpise kao taoce". Oni su takođe optužili opoziciju da je svoje kandidate stavila u prvi plan na listi, a građane i studente potisnula na začelje. Zato na predstojeće izbore studenti idu odvojeno.

S druge strane, predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas tvrdio je da je do problema u Smederevskoj Palanci došlo kada su iz Beograda stigla dvojica studenata, i to u trenutku kada su već prikupljani potpisi i kada je već bila zakazana predaja zajedničke liste lokalne opozicije i studenata.

“Nisu želeli da kažu kako se zovu niti da se identifikuju, već jedino da su tu ispred beogradskih studenata i da su im kodna imena “Kaluđer i Alek”. Saopštavaju da lista koja je već gotova mora da se pročisti i da se sa nje skinu svi opozicioni političari. Saopštavaju tu kao ultimatum i odbijaju o tome da razgovaraju. To što su neka dva momka koja su gledala previše akcionih filmova dala sebi imena "Kaluđer" i "Alek" i došla i saopštila nešto, ne znači da je to prihvaćeno”, objavio je Đilas na svom Youtube kanalu.

Slične tvrdnje izneo je i predsednik stranke Srbija centar Srce Zdravko Ponoš, koji je ocenio da je ono što se desilo u Smederevskoj Palanci "zloupotreba dobrog studentskog brenda".

Kako bilo, dok se računi svode, postalo je jasno da je priča o zajedničkom studentsko-opozicionom frontu praktično bajka u koju tek poneko veruje.

Politikolozi smatraju da od nastupa opozicionog bloka na budućim parlamentarnim izborima zavisi da li će režim biti poražen i to pod svojim neregularnim uslovima.

Smatraju i da nije realno da postoji jedna lista, već pored studentske liste još maksimalno dve - proevropska i nacionalna, a uz međusobno nenapadanje i jedinstvo, pobeda je izvesna.

Gostujući u Utisku nedelje, Dušan Pavlović, profesor Fakulteta političkih nauka, rekao je da međusobno prepucavanje mora da se zaustavi odmah.

"Mislim da je nemoguće da se na budućim parlamentarnim izborima opozicija i studentski pokret nađu na jednoj listi, šta više, verujem da će biti dve opozicione kolone, plus studentska lista. Prepucavanje između političkih partija i studentskog pokreta mora da se zaustavi odmah. Tri liste mogu da pobede režim", smatra prof Pavlović.

Da je realno da ćemo protiv režima imati dve opozicione liste, smatra i Dušan Milenković, politički konsultant.

"Tri liste, studentska i još dve, proevropska i nacionalna, su maksimum kojim treba ići u borbu s režimom, uz dogovor o nenapadanju, saradnji i jedinstvu u antirežimskom delovanju. Sve više od toga, bilo bio bacanje opozicionih glasova", dodao je Milenković.

Crnogorski scenario po srpskom receptu 

Sve ovo nas upućuje na mogućnost da se na izborima u Srbiji dogodi tzv.crnogorski scenario.

To se odnosi na strategiju po kojoj opozicija izlazi u više različitih kolona (koalicija), ali posle izbora zajedno formira vlast i smeni dugogodišnju vlast. Naziv dolazi iz izbora u Crnoj Gori, održanih 2020. godine, kada je opozicija prvi put posle oko 30 godina smenila vlast Mila Đukanovića.

Komentarišući ovaj scenario, politikolog Nikola Burazer kaže da su izbori suviše daleko da bismo bili sigurni u bilo koji scenario, ali da je za sada izvesno da ćemo imati više opozicionih lista.

Svetlo sumnje na strankama desnog političkog spektra   

"Izbori mogu da budu odlagani skoro dve godine i do tada može svašta da se dogodi. Ali, kako stvari sada stoje, negde se čini da je izvesno da ćemo imati više opozicionih lista plus studentsku listu. Ostaje nepoznanica kako će se postaviti razne opozicione stranke desnog spektra od kojih su neke upitnog opozicionog karaktera", kaže Burazer.

Sagovornik Nove kaže da opocija  sa dve ili tri liste ne bi bila najbolje, ali i da bi i kao takva bila adekvatan odogovor režimu.

"Ono što mene plaši je to usitnjavanje koje se događa na političkoj sceni i imamo rizik da možda imamo, na primer, sedam lista. Mislim da nije najvažnije pitanje koliko listi ima, već da li je antirežimski fornt u stanju da deluje koordinisano, u savezništvu i kako da se ne slabni njegova pozicija. O broju lista treba odlućivati kada izbori budu raspisani", zaključuje Burazer.