Ko su ovi ljudi i šta traže na izborima: Istraživali smo ko su kandidati na lokalnim izborima, a da nisu ni SNS, ni opozicija, ni studenti

Uoči izbora u 10 mesta koji se održavaju 29. marta, javnost u Srbiji doslovno je bila zatpana informacijama sa terena, koje su govorile o ljutoj borbi koju su studenti i opozicija vodili, pre svega, sa lokalnim izbornim komisijama. Njihove liste su se bez osnova vraćale na otklanjanje nedostataka, vrata su im zatvarana praktično pred nosom, a termini za predaju dokumentacije pomerani za naredni dan i to sve  dok je policija dežurala u opštinskim zgradama. Cilj je bio samo jedan, da niko ne preduhitri SNS sa predajom potpisa, tako da ime Aleksandra Vučića bude prvo na glasačkom listiću. 

Dok je javnost bila okupirana ovom borbom, neke druge političke opcije posao prikupljanja potpisa i predaje liste obavljale su u miru, tišini i bez ikakvih trzavica. 

A zapravo, tu je trebalo da bude sav fokus javnosti. 

Na šta treba obratiti pažnju 

Programski direktor Crte Raša Nedeljkov u nedavnom intervjuu za Novu, za one koji su želeli da slušaju, jasno je rekao na šta je trebalo obratiti pažnju. 

Do tog trenutka CRTA je uspela da registruje čak 12 lažnih lista vladajuće partije, a Nedeljkov je rekao da se sumnja na najmanje još četiri. 

"Za više od četvrtine proglašenih lista postoje osnovane sumnje da su tzv. fantomske. Po sredi je hroničan problem izbornog procesa u Srbiji. Mi tu sumnju ne izražavamo na osnovu nekakvog osećaja, nego po više jasnih kriterijuma. Preporučujem vama i vašim čitaocima da na osnovu tih kriterijuma pogledaju zbirne izborne liste i videćete crvene zastavice”, rekao je Nedeljkov i dalje precizirao: 

“Procenjujemo, dakle, na osnovu izbornog istorijata. Neke opcije se samo niotkuda pojave na izborima i, po pravilu, uzmu manji broj glasova nego što su “prikupile” potpisa podrške za kandidaturu. Kad kažem da se stvore niotkuda, to znači da nije zabeleženo da su sprovodile bilo kakve političke aktivnosti, nema ih u javnosti u periodu između izbora, nemaju infrastrukturu ili mrežu aktivista, a i njihovo skupljanje potpisa prođe neprimećeno, što ukazuje na mogućnost da je taj posao za njih odradila vladajuća stranka. Na nekim listama se i pojavljuju ljudi koji su povezani sa SNS”.

Indikativne su, naveo je dalje Nedeljkov, i manipulacije u nazivima takvih lista. 

“One su usmerene na zbunjivanje birača i pravljenje štete autentičnim akterima. Npr, na ovim izborima reč je o korišćenju reči “studenti” u nazivu lista koje nemaju nikakve veze sa studentskim pokretom. Videćete i liste određenih nacionalnih manjina u sredinama u kojima nema pripadnika tih naroda”.

Kad smo već kod lažnih studentskih listi, da krenemo od njih. 

Lažne studentske liste

Ubrzo nakon što su učešće na izborima najavili “Mladi Kula”, osvanula je lista gotovo istovetnog naziva "Mladi za Kulu", pa je već tada postalo jasno da je reč o klasičnom satelitu koji je tu da zbuni građane. 

Na listi lažne studentske liste nalazi se ukupno 10 kandidata, a prvi je Dario Šišarica, po zanimanju konobar. Inače, studenti iz organizacije “Mladi Kula”, ranije se upozorili da je Šišarica jedan od ljudi koji stoji iza Instagram profila ove lažne studentske liste, a tvrdili su i da je učestvovao u protestima koje je organizovala Srpska napredna stranka. Ispod njegovog imena na ovoj lažnoj studentskoj listi se nalaze automehaničari, tehničari, penzioneri… ali nijedan student. Oni će na glasačkom listiću zauzimati redni broj 2, dok će prava studentska lista pod nazivom “Glas mladih opštine Kula” biti pod rednim brojem 3. 

Gotovo ista situacija dogodila se i u Smederevskoj Palanci.

Tako je grupa građana „Oslobodimo Palanku“ predala Opštinskoj izbornoj komisiji izbornu listu pod imenom „Studenti Palanke“. Jedina razlika u odnosu na Kulu je što se na ovoj listi nalazi devet kandidata i ima pravih studenata. Prva na listi "Studenti Palanke" je Aleksandra Gecić, student doktorskih studija.

Prava studentska lista nosi naziv “Mladi za Palanku - sami protiv svih”.

Idemo dalje… 

Jedno od najvećih iznenađenja sa ovih lokalnih izbora svakako su Srpski liberali koje predvodi dr Dejan Žujović. Njihove liste proglašene su u čak sedam opština. 

Da li je Žujović opozicija 

Glavno pitanje je otkud ovoj grupi građana ljudi u svim ovim opštinama, kako su, kad i gde prikupljani  potpisi. 

Žujović je u razgovoru za Novu rekao da su oni opozicija i da će nakon izbora sarađivati samo sa studentima i opozicionim strankama. 

“Mi opozicioni stav gajimo ne od danas, ne od juče, nego od ranih devedesetih godina. I uvek smo bili na pravoj strani političke misli u Srbiji. I mislimo da su ovo neophodne korenite promene, od izbornih zakona koje niko ne spominje, pa do reformi pravosuđa, zdravstva i svega ostalog. Nastupamo na lokalu, pod našim imenom, sa našim članovima, i sve te liste su pošteno skupile svoje glasove, overene od strane notara, u našim prostorijama, za šta postoje video zapisi, audio zapisi, nikakav problem nije, koga god to interesuje, može da ima uvid”.

Njegova izjava da je i dalje opozicija, naišla je na reakciju nekadašnje odbornice Zeleno levog fronta  Sanje Solarević. 

Ona je na mreži X objavila tvrdnje da su u beogradskoj opštini Savski venac nakon izbora u junu 2024. godine dve odbornice sa liste dr Dejana Žujovića, Nevena Radovanović i Sara Sićović, omogućile SNS-u da formira vlast tako što su svojim potpisom podržale njihovog kandidata za predsednika Skupštine, te da su danas i formalno u koaliciji, odnosno odborničkoj grupi sa SNS i SPS. 

“Tako da je bilo kakva tvrdnja dr Dejana Žujovića da neće biti saradnje sa SNS-om deplasirana jer je već svojim postupcima pokazao suprotno", zaključila je Solarević.

Žujović je odbacio njene tvrdnje.

Rekao je da je na Savskom vencu Ruska stranka sa svojim jednim odbornikom dala podršku SNS-u.

"Naši odbornici nisu imali veze sa tim. Bolje da ZLF sledeći put za rezultate izbora u Beogradu prodiskutuje sa strankom koja ih je tada bojkotovala, a sada, pod još gorim uslovima želi da izlazi na lokalne izbore po Srbiji", kaže on.

Žujovićevi Srpski liberali će što samostalno, što u koaliciji sa manjinama, prema trenutnim podacima nastupiti na lokalnim izborima u Aranđelovcu, Bajinoj Bašti, Kuli, Kladovu, Knjaževcu, Lučanima i Majdanpeku.

Nikako ne treba skrenuti pažnju ni sa manjinskih listi. I na ovim lokalnim izborima imamo poplavu onih koji se proglašavaju predstavnicima manjina, pa imamo ruske, ruinske, crnogorko-bošnjačke liste…..   

Tako će, recimo, u Aranđelovcu učestvovati još jedna manjinska stranka i to  "Koalicija 381 - Ujedinjeni podržavamo mlade" - Bošnjačka građanska stranka i Stranka Crnogoraca. Prvi na listi je Željko Panović, elektrotehaničar.

Vladan Matijašević sa liste "Studenti za Aranđelovac - mladost pobeđuje", izjavio je ranije da smatra da su ove liste fantomske.

“Mislim da su sve tri planske dovedene da zbune birače, ali naši birači znaju o čemu se radi, znaju ko je koga kandidovao i za koga trebaju da glasaju. Dovoljno govori podatak da je jedna manjinska lista proglašenja tri minuta posle studentske da bi bile jedna pored drugih”, kazao je Matijašević i istakao da su prema poslednjem popisu građana prijavljena četiri Bošnjaka, te da je čudno kako na izborima učestvuje Bošnjačka stranka.

Dva razloga za formiranje fantomskih lista  

Komentarišući učešće sumnjivih lista na lokalnim izborima, nekadašnji predsednik Skupštine grada Beograda Zoran Alimpić, ka7e za Novu da su fantomske liste uobičajen način kako naprednjaci kradu na izborima, te da je to postao jedan od načina da izbori budu nepošteni.

"Oni izmišljaju te fantomske liste, to su zapravo liste nekih organizacija koje same ne mogu da sakupe potpise i kojima oni prikupe potpise, tako što kažu svojim članovima da to urade ili im daju falsifkovane potpise, što sam video u Beogradu. To je krivično delo, ali na to niko nije reagovao", kaže Alimpić.

Pojašnjava dva razloga zbog kojih nastaju fantomske liste.

"Prvi razlog je da zbune birače i zato im daju neka imena koja liče na opozicione liste. Sada pominju, mlade i studente. Te liste obično dobiju, ne samo manje od cenzusa, već manje od broja potpisa koji su skupili. Drugi, važniji razlog je taj što oni na taj način preko lista obezbeđuju da u opštinskoj i republičkoj izbornoj komisiji imaju većinu. Otkako su došli na vlast, još se ni u jednoj opštini nije desilo da oni nemaju glasašku većinu", kaže Alimpić.

Kaže da se najbolje vidi da neko nije opozicija, kada se utvrdi da u izbornim komisijama glasa isto kao i naprednjaci.

"Oni tako onemogućavaju da izborna komisija učini nešto što je zakonito i u interesu izbora. To je glavni razlog za fantomske liste, a rasipanje glasova ide usput. Preko lažnih manjinskih lista omogućavaju predstavnike u lokalnim skupštinama, zloupotrebljavajući ih. Evo u Nišu se desilo da je 'Rus naprednjak' postao jezičak na vagi", podseća Alimpić.