1
Grci razumeju da svako mora da ima - pravo na lepotu.
Kada sam prošle godine letovala u prelepom crnogorskom mestašcu Pržnu, često sam razmišljala kako li je bilo meštanima, koji dugi niz godina nisu smeli da se kupaju na plažama u svom kraju, možda najlepšim na čitavoj budvanskoj rivijeri.
Kraljičina i Kraljeva plaža još uvek oduzimaju dah svojom lepotom i kristalno čistim morem, a ljudima koji su odrasli kraj njih nisu bile dostupne – jer su bile rezervisane samo za ekskluzivne goste. U jednom trenutku, cena ležaljki je bila čak 75 evra. A onda su zjapile prazne. Na ostrvo Sveti Stefan i dalje ne sme niko da kroči, osim jednog jedinog dana u avgustu. Niko ko nema baš dubok džep.
A onda, kad su se plaže konačno otvorile za narod, usledile su kuknjave kako ćemo to zaprljati i uništiti, kako smo nedostojni da uživamo u takvoj lepoti. To me je navelo da se zapitam: ko danas ima pravo na lepotu? Pored toga što novac donosi ugodan život na svim poljima, često se zaboravlja da donosi i mogućnost uživanja u čistoj lepoti: bilo spektakularnih prirodnih čuda ili vrhunskih umetničkih dela, koje možda nikad nećeš videti i doživeti, jednostavno zato što ne možeš da ih priuštiš.
Čini se da Grci jako dobro razumeju to „pravo na lepotu“ – što je moj glavni utisak posle prvog letovanja u mediteranskoj zemlji. Igrom slučaja, svake godine bih nekako završila u Crnoj Gori i uvek mi je bilo lepo. Ali, sada mi je jasno i zašto srpski turisti češće biraju Grčku.
Provela sam savršenih 10 dana u šarmantnoj Pargi, na obali azurno plavog Jonskog mora, a verovatno sam se za ceo život zaljubila u to malo, živopisno mesto. Što se tiče uživanja na plažama Grčke, svi su jednaki – bez obzira na stanje na računu. U Grčkoj nema privatnih, ekskluzivnih plaža. Čak i ako se hotel nalazi na samoj plaži, u obavezi je da posetiocima omogući besplatno da uđu čak i ako je jedini pristup plaži preko hotela. Ležaljke i suncobrani ne smeju da pokriju više od 50 odsto plaže. Uživaće i onaj ko ponese čuveni paradajz, paštetu i svoj suncobran, isto kao onaj ko će piti šampanjac na ležaljki tik do mora.
Sve što kažu o grčkom gostoprimstvu je istina – i baš nigde nema bahatog preterivanja s cenama. Ne prave problem da koristiš toalet iako nisi gost kafića, ne prave problem ako kod sebe nemaš par centi jer si zaboravio novčanik. Hrana je na većini mesta preukusna i jeftina. Zabavni sadržaji postoje za svaki džep i uzrast, sve je maksimalno opušteno, kako i treba da bude na odmoru – ipak nemaš onaj osećaj da te neko odmerava i procenjuje, čega, moramo priznati, bar malo ima kod komšija.
Ipak, jedna mana Parge, koja je po nekima i vrlina, jeste to što je baš sve podređeno turistima – verovatno kao i u svakom letovalištu na planeti. Čitav grad se stavio u službu toga da tebi pruži sve moguće usluge tih 10 dana, što kod mene izaziva pomalo neprijatan osećaj.
Recimo, užasavajući detalj je što su delovi gradskog bedema pretvoreni u „stolove“ kafića na kojima možeš da sediš i popiješ piće ako nema slobodnih stolica. Da li je to baš neophodno, da se svaki delić grada otrgne od meštana i pretvori u mesto za turiste?
To je ono naličje svakog putovanja u neko mesto koje je popularno zbog svoje lepote – što znaš kako je masovni turizam trajno izobličio živote lokalaca, a njihova kultura i priroda su komodifikovani tako da svima sve bude servirano na tacni.
Ali Parga je toliko lepa da i pored gužve može da se iskusi spor i mirisan ritam mediteranskog života, proba domaći džem od smokve, sveža riba, reski uzo, masline, čak i da se zaviri na pravu grčku svadbu.
Žao mi je što nisam imala priliku da letujem u Grčkoj još ranije, ali to ne znači da se kajem zbog svojih odmora na Jadranskom moru, kojem bih se uvek rado vratila. Radujem se budućem povratku u Crnu Goru, ali sada razumem zašto je turistima u Grčkoj jeftinije i komfornije. Međutim, zaista je nezgodno porediti te dve destinacije.
***
BONUS VIDEO: Parga u oktobru
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
