Mlada žena je ušla kod našeg poznatog psihijatra i plakala 20 minuta zbog poruke mobilnog operatera - njena priča sad je rasplakala i sve na društvenim mrežama

Popularni psihijatar dr Vladimir Đurić, koji na svom Facebook profilu stalno piše o zanimljivim lekcijama svakodnevice, nedavno je podelio sećanje na jednu od svojih seansi s pacijentkinjom od koje je mnogo naučio o životu. Prenosimo vam je u celosti."U moru emotivnih rolerkostera koje svaki prosečan psihijatar uobičajno proživi u toku jedne radne nedelje...a ponekad i u toku jednog radnog dana...urezalo mi se jedno prepodne...pre neku godinu...kada je moja mila...draga i presjajna pacijentkinja od trideset i kusur godina...ono ukratko Žena-Zmaj u svakom pogledu...došla i jednostavno preplakala prvih dvadeset minuta seanse...Od mojih divnih učitelja sam još odavno naučio da u takvim situacijama pacijente treba samo pustiti...sedeti sa njima u muci...ćutati i jednostavno sačekati da suze urade ono za šta su i dizajnirane...da naprave dekompresiju i čišćenje...da odvrnu česmu na napaćenoj duši...da bol malo isteče...pa da sve bude lakše...i da možemo popričati...Nakon što su su suze prestale...pacijentkinja mi je pokazala poruku koju je dobila nekoliko minuta pred početak seanse...i zbog koje se i rasplakala...najobičnijij sms mobilnog operatera da joj je ugovor istekao...i da bi bilo skroz povoljno i pametno da dođe i da potpiše ugovor na dve godine...jer će tako biti jeftinije...U trenutku mi je bilo jasno...Vama nije...i verovatno se sada i pitate zašto bi neko plakao kao kiša na tu sasvim uobičajnu poruku...Verovatno niko...na ovoj kugli zemaljskoj...osim nekoga ko ima još šest meseci života...po definitivnoj prognozi uglednog konzilijuma sa GAK-a...i to u najboljem slučaju...i ako se sve kockice slože...Verovatno niko...osim onoga ko umire...pa mu se ne isplati da se na toliko puno obavezuje...Ponekad je dve godine previše...Posle smo malo popričali...pokušao sam da je odobrovoljim...da pokuša da se zdravorazumski i hrabro suoči sa svime što je čeka...i da pronađemo nešto smisleno za šta će se uhvatiti i što će je motivisati na tu herojsku borbu...i napravili plan kako da ide dan za danom...i da rešava jedan po jedan problem...i da završi sve što je potrebno završiti...svaki razgovor...svako pozdravljanje i svaki zagrljaj...a da opet nađe način da maksimalno čuva sebe...i da opet nekako i uzme još poneki čarobni trenutak od ovog prokletog života...koji je kao za inat i najlepši baš onda kada ga i nemamo previše pred sobom...A na kraju smo se čak i smejali...kako to obično i biva na pravim psihoterapijama...red suza...red smeha...kako je možda najbolji način da zeznemo operatera...to da uzme najskuplji mogući telefon i sve neograničeno...pa nek je jure na onom svetu da naplate...neće propasti za jedan ugovor...ionako će ležati po bolnicama...pa nek joj makar to bude ugođaj...nek ide život...nema se šta više čekati...Posle sam je uvek zamišljao kako se smeši od uveta do uveta dok skroluje sve one smešne klipove sa psima koji negde padaju ili na sto načina ispadaju smešni i smotani i preslatki...koje je uvek obožavala...u nekom pokumraku neke bolničke sobe...Nakon nekih godinu dana je preselila...verujem na neko bolje mesto...gde bi ako ima pravde takve ljudine...koje nikada nikome nisu ni pomislili zlo...i trebalo da idu...Ali je ostao nauk...Da su ugovorne obaveze precenjene...Da je odlaganje radosti u životu...i čekanje na savršene uslove da počnemo da živimo...u najmanju ruku glupavo...Da su dve godine čitavo bogatstvo...prosto nismo ni svesni koliko...svi mi srećnici koji ih uzimamo zdravo za gotovo jer ih makar na papiru imamo pred sobom...I da treba živeti sad...Punim plućima...I do daske...Baš u skladu sa time ko smo...šta smo i šta nam raduje dušu...I naći način da se zabavimo i da budemo pozitivni i duhoviti...i u najtežim trenucima...Odmaraj Mila...I uživaj...Šetaj lagano čopor smešnih i nadprosečno smotanih pasa po nekoj mirišljavoj livadi prepunoj cveća u zalazak sunca...Smeši se i uživaj...Zaslužila si...I hvala za sve što sam naučio od tebe...Neke edukacije su prosto neprocrenjive...", napisao je dr Đurić u postu koji je dirnuo stotine ljudi na Facebooku.