Ovo je bila najgora godina u istoriji sveta: Sunce nije sijalo godinu dana, zaraza sahranila milione, a sve se desilo zbog jedne stvari

Prema mišljenju istoričara i arheologa Majkla Mekormika, apsolutno „najgora godina za život“ bila je 536.

Zašto je 536. godina bila tako strašna?

Neretko se pominje 1918. godine, poslednja godina Prvog svetskog rata, kada je španski groznica odnela do 100 miliona života širom sveta, smatra se jednom od najgorih godina 20. veka. Pa, se tako i 1349. takođe može svrstati u ovu sumornu listu, kada je Crna smrt zbrisala polovinu Evrope, sa do 20 miliona mrtvih od kuge. Godine tokom Drugog svetskog rata takođe polažu pravo na titulu „najgore godine“.

Ali 536. godina bila je posebna kategorija užasa, tvrdi ovaj istoričar.

Sve je počelo erupcijom

Prema Mekormiku, profesoru srednjovekovne istorije na Harvardu, 536. godina bila je uvod u jedan od najmračnijih perioda u ljudskoj istoriji. Početkom te godine dogodila se ogromna vulkanska erupcija na Islandu, što su potvrdila istraživanja švajcarskog glečera koja su sproveli Mekormik i Pol Majevski glaciolog (glaciologija je nauka koja spada u hidrologiju, koja ima za cilj proučavanje lednika, procesima njihovog nastajanja, kao i proučavanjem njihovog uticaja na životnu sredinu. Reč glečer dolazi od latinskog glacies što označava led ili mraz) sa Instituta za klimatske promene Univerziteta u Mejnu.

Pepeo koji je izbacila vulkanska erupcija izazvao je gustu maglu koja je prekrila Evropu, Bliski istok i delove Azije, donoseći 18 meseci neprestanog dnevnog mraka. Vizantijski istoričar Prokopije zapisao je: „Sunce je sijalo bez sjaja, poput meseca, tokom cele godine.“ Takođe je opisao kako je izgledalo kao da je sunce stalno u pomračenju.

Rimski političar Kasiodor napisao je da je sunce imalo „plavičastu boju“, mesec je bio bez sjaja, a godišnja doba su bila potpuno pomešana. Što je još jezivije, zabeležio je da su ljudi bili zaprepašćeni jer u podne nisu mogli da vide sopstvene senke.

Onda je došla glad

Mračni dani doneli su i drastično zahlađenje – letnje temperature pale su za 1,5 do 2,5 stepena Celzijusa. Naučni časopis Science navodi da je tada započela najhladnija decenija u poslednjih 2300 godina, što je dovelo do propasti useva i masovne gladi širom sveta.

Pad carstva

541. godina svetu je donela i dodatnu nesreću - bubonska kuga. Počevši iz rimske luke Peluzijum u Egiptu, takozvana Justinijanova kuga ubila je do polovine stanovništva Istočnog rimskog carstva. Ovo je, kako piše Mekormik, ubrzalo njegov konačni pad.

Između ekoloških katastrofa, uključujući velike vulkanske erupcije 540. i 547. godine, i pustoši koju je donela kuga, Evropa je utonula u ekonomsku krizu koja je trajala gotovo čitav naredni vek – sve do 640. godine, kada je obnova rudarstva srebra donela blagi oporavak.

Da li je to bio najgori period u istoriji?

Naravno, pitanje „najgoreg perioda u istoriji“ zavisi od toga ko ste bili i gde ste živeli.

Domorodački narodi Amerike sigurno bi ukazali na 1520. godinu, kada su španske kolonijalne sile donele velike epidemije boginja, koje su ubile milione domorodaca. Do 1600. godine, razni evropski patogeni zbrisali su čak 90% autohtonog stanovništva Amerike – oko 55 miliona ljudi.

Kao i uvek, titula „najgore godine ikada“ zavisi od perspektive iz koje se posmatra istorija.