Naučnici otkrili kako bi "vanzemaljci" zaista mogli da izgledaju nakon što su otkrili da na ovoj planeti "buja život"

Tim astronoma sa Univerziteta u Kembridžu (Velika Britanija) analizirao je podatke dobijene sa NASA-inog teleskopa Džejms Veb (James Webb Space Telescope) i otkrio hemijske otiske dimetil-sulfida (DMS) i/ili dimetil-disulfida (DMDS). Ove supstance, prema dosadašnjim saznanjima, nastaju isključivo biološkim putem, što ovaj nalaz čini posebno značajnim.

Planeta K2-18b, na kojoj su otkriveni ovi tragovi, udaljena je oko 120 svetlosnih godina od Zemlje, a njena masa je tri puta veća od Zemljine. Iako je otkriće izazvalo veliko uzbuđenje u naučnoj zajednici, istraživači u daje su oprezni u izjavama dok se dodatna ispitivanja nastavljaju.

Profesor Niku Madusudhan sa Instituta za astronomiju Univerziteta u Kembridžu, koji je predvodio istraživanje, izjavio je:
„Prošli put nismo mogli sa sigurnošću da tvrdimo da signal potiče od DMS-a, ali i samo njegovo prisustvo bilo je dovoljno uzbudljivo da se ponovo vratimo analizi, ovaj put pomoću drugog instrumenta na teleskopu JWST.“

Dodaje da rezultati ohrabruju:

„Raniji teorijski modeli predviđali su prisustvo gasova na bazi sumpora, poput DMS-a i DMDS-a, na tzv. hajseanskim planetama. Sada smo to i direktno posmatrali, što je u skladu sa tim predviđanjima. Na osnovu svih dostupnih podataka, najverovatniji scenario jeste da se radi o vodenoj planeti koja potencijalno obiluje životom.“

Povodom ovog otkrića, naučnici iz drugih oblasti dali su svoje viđenje kako bi život na planeti K2-18b mogao da izgleda.

Dr Arik Keršenbaum, zoolog sa Univerziteta u Kembridžu i autor knjige Vodič zoologa kroz galaksiju, izjavio je za Mail Online da bi život na toj planeti bio radikalno drugačiji od onoga što danas poznajemo na Zemlji.

„Čak i ako postoji okean na toj planeti, on bi više ličio na okeane Zemlje pre tri ili četiri milijarde godina, u vreme kada se život tek pojavljivao,“ rekao je.

„Možemo prilično sigurno pretpostaviti da bi većina planeta sa bilo kakvom vrstom života imala vrlo jednostavne oblike života.“

Keršenbaum dalje objašnjava: „Pod 'jednostavnim' mislim na organizme sa ograničenim međusobnim interakcijama, u okviru vrlo jednostavnog ekosistema. Na primer, mogli bi postojati organizmi koji apsorbuju svetlost zvezde, slično biljkama na Zemlji, a kada umru i potonu u okean, druge vrste bi ih razlagale.“

Sličan stav izneo je i profesor Majkl Garet, astronom sa Univerziteta u Mančesteru, koji je istakao da bi, ukoliko je zvezda oko koje orbitira K2-18b crveni patuljak, život na toj planeti mogao da razvije mnogo veće i osetljivije oči nego što ih mi imamo, kako bi se prilagodio drugačijim svetlosnim uslovima.