NASA satelit težak 600 kilograma danas će udariti u Zemlju: Naučnici otkrivaju gde će pasti i da li smo u opasnosti

Stručnjaci procenjuju da će eventualni ostaci najverovatnije završiti u okeanu, jer voda pokriva najveći deo površine planete. Nadležni naglašavaju da je rizik po ljude ili naseljena područja izuzetno mali.

Gde bi NASA-in satelit mogao da padne

Naučnici ističu da je veoma teško precizno odrediti mesto gde će Van Allen Probe A pasti. Putanja ponovnog ulaska satelita zavisi od više faktora, uključujući atmosferske uslove i brzinu kojom se letelica spušta ka Zemlji.

Ipak, stručnjaci smatraju da će eventualni preživeli fragmenti najverovatnije pasti u okean. Pošto oko 70 odsto Zemljine površine pokriva voda, verovatnoća da delovi satelita padnu u blizini naseljenih područja veoma je mala.

Svemirske agencije procenjuju da je verovatnoća da satelit povredi nekoga na Zemlji oko 1 prema 4.200. Zbog toga zvaničnici poručuju da nema razloga za zabrinutost, iako se događaj pažljivo prati.

Kada satelit ponovo ulazi u atmosferu

Američke svemirske snage procenile su da bi letelica mogla ponovo da uđe u Zemljinu atmosferu oko 19.45 po istočnoameričkom vremenu 10. marta, iako se tačan trenutak može promeniti kako budu pristizali novi podaci o kretanju satelita.

Ponovni ulazak satelita često je teško precizno predvideti, pa naučnici obično navode vremenski okvir od nekoliko sati, pa čak i čitavog dana. Atmosferski uslovi mogu značajno uticati na brzinu spuštanja letelice.

Trenutno predviđanje uključuje moguću grešku od oko 24 sata.

Šta je satelit Van Allen Probe

Van Allen Probe A lansiran je u avgustu 2012. godine zajedno sa identičnim satelitom Van Allen Probe B. Misija je imala cilj da proučava radijacione pojaseve koji okružuju Zemlju, poznate kao Van Alenovi pojasevi.

Ove oblasti sadrže visokoenergetske naelektrisane čestice koje zadržava Zemljino magnetno polje. Njihovo proučavanje pomaže naučnicima da bolje razumeju kako takozvano svemirsko vreme utiče na satelite, astronaute i tehnologiju na Zemlji.

Dve sonde kretale su se u eliptičnoj orbiti oko planete, između približno 618 kilometara i 30.415 kilometara iznad Zemlje.

Misija je prvobitno planirana da traje samo dve godine, ali su obe letelice radile mnogo duže nego što je očekivano. Sonda A prikupljala je naučne podatke do oktobra 2019. godine, dok je sonda B radila do jula iste godine.

Zašto se satelit sada vraća na Zemlju

Stručnjaci veruju da je povećana solarna aktivnost uticala na raniji povratak satelita.

Sunčeva aktivnost može zagrejati i proširiti gornje slojeve Zemljine atmosfere. Kada se to dogodi, sateliti u orbiti nailaze na veći otpor vazduha, što ih postepeno usporava i spušta ka planeti.

Naučnici smatraju da je upravo to povećano trenje u atmosferi dovelo do toga da Van Allen Probe A izgubi visinu i počne da se vraća ka Zemlji.

Koliki je rizik od ostataka satelita

NASA navodi da će veći deo letelice izgoreti prilikom ulaska u atmosferu velikom brzinom. Samo nekoliko delova napravljenih od čvršćih materijala moglo bi da izdrži visoke temperature.

Čak i ako neki fragmenti prežive, očekuje se da će pasti u okean, a ne u naseljena područja. Stručnjaci procenjuju da je ukupni rizik od povrede ljudi oko 0,02 odsto, što se smatra izuzetno malim.

Svemirske agencije nastaviće da prate kretanje satelita tokom njegovog poslednjeg spuštanja i po potrebi će ažurirati procene o vremenu ponovnog ulaska.

Šta će biti sa drugim satelitom

Dok se očekuje da Van Allen Probe A ove nedelje uđe u Zemljinu atmosferu, njegov „blizanac“ će u orbiti ostati još nekoliko godina.

Naučnici procenjuju da bi Van Allen Probe B mogao da se vrati na Zemlju tek oko 2030. godine, jer se nalazi na nešto višoj orbiti i sporije gubi visinu.

I nakon završetka misije, podaci koje su prikupile ove sonde i dalje pomažu naučnicima da bolje razumeju svemirsko vreme, bezbednost satelita i dugoročno ponašanje objekata koji kruže oko Zemlje.