Konačno rešena misterija "krvavog vodopada" na Antarktiku: Evo kako je moguće da prska crvena voda iz ledenog brega

U poslednjih nekoliko godina, niz posmatranja sprovedenih od 2018. razjasnio je ključne nedoumice, uključujući poreklo crvenkaste boje i način na koji tečnost ostaje u tečnom stanju na temperaturama od gotovo minus 20 stepeni Celzijusa. Novo istraživanje, objavljeno ove nedelje u časopisu Antarctic Science, donosi završni deo slagalice i objašnjava koji tačno procesi pokreću izbijanje ove tečnosti iz podzemlja.

Naučna pozadina fenomena

U vreme otkrića, Tejlor je pretpostavio da je crvena boja posledica prisustva mikroalgi. Više od jednog veka kasnije, naučnici su utvrdili da boju zapravo uzrokuju čestice gvožđa zarobljene u nanosferama zajedno sa drugim elementima, poput silicijuma, kalcijuma, aluminijuma i natrijuma. Smatra se da su ih proizvele drevne bakterije zarobljene ispod površine. Kada gvožđe dođe u kontakt sa vazduhom, dolazi do oksidacije, što mešavini daje karakterističnu boju rđe.

Što se tiče prisustva tečne vode, reč je o hiperslanoj salamuri koja je nastala pre oko dva miliona godina, kada su se vode Antarktičkog okeana povukle iz dolina. Izuzetno visok sadržaj soli sprečava smrzavanje, pa tečnost može da ostane u tečnom stanju i povremeno izbija na površinu.

Novo otkriće

Iako je pitanje temperature razjašnjeno, ostalo je da se objasni šta fizički pokreće izbijanje tečnosti. Odgovor je dobijen analizom GPS podataka, očitavanja termalnih senzora i snimaka visoke rezolucije prikupljenih tokom erupcije 2018. godine. Rezultati su pokazali da su Krvavi vodopadi posledica promena pritiska koje utiču na naslage salamure ispod glečera.

Dok se Tejlorov glečer pomera nizvodno, ogromna masa leda vrši pritisak na podledničke kanale, stvarajući ogroman napon. Kada pritisak dostigne kritičnu tačku, led popušta. Pod pritiskom, salamura prodire u pukotine i izbacuje se na površinu u kratkim mlazevima. Zanimljivo je da ovo oslobađanje deluje kao hidraulična kočnica, privremeno usporavajući kretanje glečera.

Ovim otkrićem misterija Krvavih vodopada, barem za sada, deluje razrešeno. Ipak, ostaje nepoznato kako će globalno zagrevanje u narednim decenijama uticati na ovaj složeni sistem.