Evo zašto gradovi u Evropi imaju blage zime, dok se američki gradovi smrzavaju - a na istoj su geografskoj širini

Ali to pravilo ne važi u potpunosti za zapadnu Evropu. Na primer, prosečna januarska maksimalna temperatura u Londonu je oko 8 stepeni Celzijusa, dok je u Kalgariju, koji se nalazi oko 7.100 kilometara zapadnije, prosečna januarska maksimalna temperatura nešto ispod 1 stepena. Ova dva grada gotovo su na istoj širini, London na 51,5 stepeni, a Kalgari na 51 stepen, što znači da su podjednako udaljeni od ekvatora.

Nisu jedini. Njujork i Madrid leže na približno istoj širini, ali Madrid u januaru ima prosečnu maksimalnu temperaturu od oko 10 stepeni, dok je u Njujorku oko 4. Ako biste se zatekli u Beču sredinom januara, očekivana dnevna temperatura bila bi oko 3 stepena, dok bi u Grand Forksu u Severnoj Dakoti, gradu koji leži oko 7.200 kilometara zapadnije, prosečna januarska temperatura bila oko minus 8 stepeni.

U celini, prosečna januarska temperatura u kontinentalnom delu Sjedinjenih Država 2024. iznosila je oko 0 stepeni, dok su temperature u mnogim delovima zapadne Evrope bile primetno više: u Nemačkoj oko 1,5 stepen, u Ujedinjenom Kraljevstvu skoro 4, a u Španiji približno 8 stepeni.

Zašto, dakle, gradovi u zapadnoj Evropi imaju blaže zime nego oni u Severnoj Americi, iako su na istoj geografskoj širini?

Glavni razlog je sistem okeanskih struja u Atlantiku koji prenosi toplotu iz tropskih krajeva prema Evropi, objašnjava Ben Mout iz Nacionalnog okeanografskog centra u Velikoj Britaniji. „Zamislite peć na drva u kući, ona uvlači hladan vazduh, koji se zatim zagreva i kruži“, rekao je za Live Science. „Nešto slično događa se i u svetskim okeanima.“

Taj sistem zove se Atlantijska meridionalna cirkulacija (AMOC) složena mreža okeanskih struja koje kruže Atlantikom. AMOC funkcioniše poput ogromne pokretne trake koja pomera oko 17 miliona kubnih metara vode u sekundi i prenosi energiju od oko 1,2 petavata, što odgovara toploti koju bi proizvelo oko milion elektrana koje rade istovremeno, procenjuje Mout.

Taj ogroman dotok tople vode u severnu hemisferu zagreva i atmosferu. Preovlađujući vetrovi, poznati kao zapadnjaci, duvaju s zapada na istok i prenose topao morski vazduh u unutrašnjost kopna poput „ventilatora s toplim vazduhom“, objašnjava Dejvid Tornali, profesor okeanografije i klimatskih nauka na Univerzitetskom koledžu u Londonu. Zapadnjaci su naročito snažni tokom zime, što doprinosi „blagoj klimi jugozapadne Engleske“, rekao je, barem u poređenju s gradovima slične širine u Severnoj Americi, poput Kalgarija ili Vinipega.

Evropski kontinent je, pored toga, uži i sa svih strana okružen morem, što dodatno doprinosi toplijoj klimi. „Blizina okeana čini veliku razliku jer voda može da zadrži ogromnu količinu toplote“, objašnjava Tornali. „Tokom leta se zagreva, a tu toplotu zatim oslobađa u atmosferu tokom zime. Zato mesta blizu mora imaju blaže zime nego ona u unutrašnjosti kontinenata.“

Isti efekat objašnjava i zašto delovi Evrope imaju umereno topla, a ne vrela leta: tokom leta more je hladnije od vazduha, pa hladi okolinu, a zapadnjaci tu svežinu prenose dublje u kopno.

S druge strane, gradovi poput Njujorka ili Bostona, iako su na obali, ne uživaju u takvim blagim zimama. Razlog je Golfska struja, deo AMOC-a koji nosi toplu vodu uz istočnu obalu SAD. Ona formira atmosferske talase koji povlače hladan vazduh iz arktičkih krajeva prema severoistoku SAD-a, što može objasniti i do 30 do 50 procenata temperaturne razlike između kontinenata, pokazuje istraživanje objavljeno u časopisu Nature 2011. godine.

Veliku ulogu u severnoameričkoj klimi ima i mlazna struja, snažan pojas vetrova u višim slojevima atmosfere koji takođe duva sa zapada na istok. Kada se spusti južno od Stenovitih planina, često „uvede“ hladan arktički vazduh u Severnu Ameriku, objašnjava Sibrin Drijfhaut, profesor fizičke okeanografije i klimatske fizike sa Univerziteta u Sautemptonu.

Mlazna struja jača tokom zime jer su temperaturne razlike tada veće, pa njen uticaj donosi oštrije zahlađenje i ekstremnije vremenske prilike.

Ipak, blaga klima zapadne Evrope možda neće trajati zauvek. Klimatske promene već povećavaju učestalost ekstremnih vremenskih pojava, a fizičar Peter Ditlevsen sa Instituta Nils Bor u Kopenhagenu upozorava da bi AMOC, ključan za regulaciju globalne klime, mogao kolabirati između sadašnjeg trenutka i 2095. godine mnogo ranije nego što se ranije mislilo.

„Klima u delovima Evrope mogla bi da postane slična onoj u Aljasci ili severnoj Kanadi“, rekao je Ditlevsen za Live Science. „Postoje studije koje pokazuju da bi poljoprivreda u Irskoj i Engleskoj mogla da se smanji i do 50 odsto. Naravno, nadamo se da se to nikada neće dogoditi.“