Strndžanje, shonačenje i drugi drevni seks običaji u Srbiji

Ljubav i seks 01. sep. 202023:40
Podeli:
Foto: Printscreen

Srpska sela gajila su mnogo običaja koji su bili vezani za sve sfere života - od verskih do nekih jezivih, poput lapota. A kako su se Srbi nekada voleli i kako su vodili ljubav? Ovi običaji će vas možda iznenaditi.

Neki od seks običaja zabeleženi su i u našoj književnosti – recimo, u delu „Nečista krv“ Bore Stankovića opisan je odnos svekra i snaje.

Danas bi, naravno, nešto takvo bilo skandalozno, ali sve ove običaje moramo razumeti u duhu vremena kada su se praktikovali, koji se u mnogome razlikovao od današnjice.

Navodimo neke od najčudnijih seksualnih i svadbenih običaja.

Pročitajte još:

Shonačenje

Kao što je i Stanković pisao, ovaj zaista gadan običaj podrazumevao je da svekar spava sa snajom, uglavom kada mu sin još uvek nije punoletan.

„Svi iz jednog sela kao da su od jednog oca, matere, jedne kuće, a ne iz čitavog kraja“, piše u romanu „Nečista krv“.

Navodi se da su Srbi taj običaj preuzeli od Južnih Slovena, a da je postojao od 1878. godine, pa sve do povlačenja Otomanskog carstva s Balkana 1912. Međutim, potpuno je iskorenjen tek krajem Drugog svetskog rata. Praktikovali su ga stanovnici u selima oko Vranja, ali i u Pomoravlju. Pošto je bio jako rasprostanjen, običaj niko nije smatrao grehom, pa ni sinovi očeva koji su ovo radili njihovim suprugama. Kad bi odrasli, oni su sami opet ponavljali isto.

Levirat

Levirat je bio naziv za bračnu zajednicu koju je sklapala žena sa bratom svog preminulog supruga, sa kojim nije imala dece. Kod nekih naroda je levirat bio institucija bračnoga prava, po kojoj se brat mora oženiti udovicom umrloga, ukoliko on nije imao dece, kako bi se zajamčio nastavak njegove loze. Razlozi su bili uglavnom ekonomske prirode: na ovaj način ženi nije bio potreban novac za novo venčanje, a zadržala bi „zaštitu“ iste porodice.

Strndžanje

Ovo je verovatno bio omiljeni običaj mladih u Srbiji u minulim vekovima – a predstavlja pojednostavljeno „ljubljenje sa vatanjem“. Kada se završe radovi na polju, početkom jeseni, organizovano bi bilo strndžanje. Momci i devojke bi se sakupili u centru sela, a onda bi muškarci prilazili devojkama i odvodili bi ih na skrovita mesta gde bi se bacili „u akciju“. Seks ipak nije bio dozvoljen, a zvali su ga „veliko strndžanje“. Običaj vodi poreklo iz doba vladavine Turaka, a u vlaškim krajevima imao je posebno dramatičnu verziju: mladi bi se navodno skupili u pećini pod maskama, gde bi išli do kraja u maženju i ljubljenju, čak menjajući partnere. Jasno je da je „strndžanje“ imalo važnu sociološku funkciju: to je bio način da se mladi druže i zbliže, a i za devojke je bio način da odaberu muža. Roditelji bi uvek bili popustljiviji ako je potencijalni mladoženja bio pažljiv i nežan prilikom „strndžanja“.

Pročitajte još:

Sorotat

Ovaj običaj je još jedna vrsta braka iz praktičnih razloga, ovoga puta udovca sa svastikom. Smatralo se da muškarac može da oženi sestru svoje preminule žene, ako ona već nije udata. Glavni razlog su bila deca, jer se smatralo da će tetka najbolje da pazi na njih. Bilo je takvih brakova i u Srbiji, sve do polovine dvadesetog veka.

Orgije

Da, Srbi su od davnina voleli kolektivni seks – i njega je bilo po našim selima, posebno u pčinjskom kraju. Dešavale su se u vidu magijskog rituala, ali i na svadbama, gde bi ljudi popustili sve kočnice i vodili ljubav sa kim bi stigli.

***

Bonus video:

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram