Od 2012. godine Sretenje se slavi kao Dan državnosti Srbije, i to 15. i 16. februara. S druge strane, kod hrišćana se Sretenje Gospodnje slavi na 40. dan od Božića.
Poreklo praznika vodi do biblijske priče da je 40. dan po rođenju Hristovom Bogorodica donela svog sina u hram jerusalimski da ga posveti Bogu. U pitanju je prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama i sretenje novorođenog Mesije koga je u naručje primio sveti Simeon Bogonosac.
Po jevrejskom zakonu, svako dete je donošeno u hram 40 dana posle rođenja. Simeon Bogoprimac je bio starac duhovnik, prevodilac Svetog pisma. Kada je prevodio tekst proroka Isaije iz Starog zaveta, u kome je rečeno da će devojka začeti i roditi sina i nadenuti mu ime Emanuil (S nama Bog) i kad je hteo da napiše „mlada žena“, anđeo Gospodnji mu je zadržao ruku i rekao da će on za života dočekati ispunjenje tog proroštva. I ono se ispunilo kada je Bogorodica donela bebu Isusa Hrista u hram. Preko Simeona, susret sa Isusom Hristom je bio susret ljudskog roda sa Bogom u telu. To za hrišćanstvo znači da se u Hristu, kao novom Adamu, svi iskupljuju iz greha, satane i smrti.
Predanje kaže da su prvom ulasku Isusa Hrista u hram u Jerusalimu prisustvovali i fariseji i o tome obavestili cara Iroda. Uveren da je to novi jevrejski car, kako su najavili proroci sa istoka, car Irod je naredio da se Isus ubije, posle čega je poubijano 14.000 muških beba njegovog uzrasta. Zahvaljujući upozorenju anđela božjeg, Bogorodica je sa malim Isusom otišla u Misir i tako ga spasla.
Sretenje se slavi od vremena cara Justinijana 544. godine. Tada je u Carigradu i okolini vladala epidemija kuge koja je dnevno odnosila 5.000 života, a pustoš je napravio i katastrofalan zemljotres u Antiohiji. Na Sretenje su održane masovne molitve i nesreće su prestale, pa se od toga vremena taj dan počeo praznovati kao veliki praznik Gospodnji, piše Stil Kurir.
Sretenje se uvek slavi 40. dan od Božića i na taj dan se ništa ne radi.
Postoji običaj da se na Sretenje pale sveće kao simbol svetlosti i zaštite doma od negativnosti, veruje se da plamen sveće kuću štiti od groma i drugih nesreća.
Takođe, valja odneti nekoliko sveća u crkvu da se osveštaju. Te sveće se čuvaju u kući i pale u slučaju neke nevolje. Pale se ako se razboli ukućanin ili domaća životinja, i veruje se da njen plamen i dim momentalno leče.
U našem narodu veruje se da se na Sretenje sreću zima i leto. Tad je moguće predvideti kakvo nas vreme čeka u narednom periodu. Ako tada osvane sunčan dan, a medvedi se uplašeni od sopstvene senke vrate u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja. Ako medved ne vidi svoju senku i izađe iz pećine da traži hranu – zima je gotova.
Pročitajte još:
Naravno, ima i verovanja vezanih za ljubav.
Jedno je da mlade devojke treba da na Sretenje paze koga će prvo ujutru sresti jer će im mladoženja baš takav biti po izgledu i karakteru.
Ipak, kažu, ne treba se venčavati na ovaj dan. Navodno, vrapci do Sretenja biraju svoje neveste, a na ovaj dan se venčavaju i tada su najglasniji i najbučniji, a pošto oni ne žive dugo, brak im traje kratko, pa mladenci izbegavaju da venčavanju na Sretenje.
Što se tiče srpske istorije, na Sretenje 1804. godine desio se presudni događaj jer je tog dana Karađorđe u Orašcu podigao Prvi srpski ustanak.
A na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je proglašen i prvi ustav kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski ustav.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar