Psiholog s Harvarda otkriva da je ovo jedini način da "preživite" na poslu sa užasnim šefom: "Ne svađajte se i ne pravite haos, uradite ovo"

Većina nas će tokom karijere barem jednom je bila prinuđena da radi sa nepodnošljivim šefom, a možda i više puta. Istraživanje agencije Harris Poll potvrđuje ovo, pokazujući da je više od 70 odsto zaposlenih imalo bar jednog takvog problematičnog menadžera. Ovi teški menadžeri kreću se od neiskusnih i nekompetentnih do zaista zlonamernih ljudi koji imaju malo obzira prema nečijoj toleranciji. Istraživači su utvrdili da, kada doživimo neprijatnost na poslu, oko polovine ljudi namerno smanji radni angažman, više od tri četvrtine kaže da im opadne posvećenost organizaciji, a više od jedne desetine navodi da je napustilo posao zbog lošeg tretmana ili ponašanja.

Zanimljivo je što mnogi misle da je sve njihova krivica, misleći na šefove, iako u stvarnosti i mi često imamo ulogu u tom teškom odnosu. Kada imamo manje nego idealnog šefa, korisno je pogledati i u sopstveno ogledalo, jer možda i mi činimo ponešto što doprinosi situaciji. Takođe je lako pomešati nekompetentnost sa lošom namerom usmerenom ka nama. Ako to imamo na umu, možda ćemo s više empatije gledati na nekadašnjeg lošeg šefa, jer i svoje liderske veštine učimo vodeći druge, baš kao što je i taj šef morao da uči vodeći nas.

Zaista loši šefovi mogu iscrpeti dušu i snagu. Pomaže da shvatimo kako, kada nas šef ili bilo ko drugi loše tretira, njihovo ponašanje često ima malo veze sa nama, a više sa onim što se dešava u njihovom svetu. Iako ne možemo da kontrolišemo kako drugi misle ili postupaju, možemo da kontrolišemo sebe i svoje ponašanje.

Ako imate nesigurnog šefa, postoje stvari koje mogu učiniti situaciju podnošljivijom. Najpre, dajte mu do znanja i doživljaja da je on taj koji odlučuje. Ne izazivajte ga, naročito ne pred drugima. Vodite evidenciju sopstvenih doprinosa i uspeha kako bi vam bili pri ruci kada vam kaže da ništa niste postigli. Učite od njega koliko god možete dok ste tu i široko gradite mrežu kontakata da proširite znanja, veze i prilike. Ponekad je najveća lekcija iz takvih situacija spoznaja da nikada ne želite da iko oseća ono što ste se vi osećali zbog tog šefa. I to je vredna lekcija.

Ako radite sa teškom osobom, imajte na umu da je ne možete promeniti, niti njeno ponašanje. Samo ona može da napravi te promene. Njihovo samorazumevanje i sposobnost samokontrole nisu vaša odgovornost, pa ni vezani za vas, ali mogu snažno uticati na vas. Kada imate baš lošeg, uvredljivog ili zlostavljajućeg šefa, može pomoći da se podsetite da njegovo ponašanje više govori o njemu nego o vama. Iako je neprijatno imati zlostavljajućeg menadžera, ovo sećanje može vam pomoći da njegovo ponašanje ne shvatate lično. To, naravno, ne opravdava takvo ponašanje, ali ga može staviti u perspektivu. Vi ste odgovorni za svoje ponašanje, oni za svoje.

Ovakvi saveti mogu pomoći da ne pogoršate već tešku situaciju ili da izbegnete da upravo vaše ponašanje postane ono što će biti sankcionisano. Ali ako nastavite da radite sa zlostavljajućim menadžerom koji vas umanjuje, to može negativno uticati na vašu motivaciju, samopouzdanje, mentalno zdravlje i karijeru. U takvim okolnostima možda je najbolje uzeti naučeno i krenuti dalje.

Da li da ostanem ili da odem

Odgovor na ovo pitanje, kao i na mnoga druga, glasi zavisi. Zavisi od vaših ciljeva u karijeri, u učenju i sticanju iskustva, od toga koliko vam je važna udobnost naspram avanture, kako posmatrate odnos između zarade i učenja i koliko je vaša trenutna situacija neprijatna. Nema garancije da će se situacija u kojoj ste popraviti, niti da će novi posao imati boljeg menadžera. Mnogi od nas ostali su sa lošim ili čak veoma lošim šefovima duže nego što je trebalo, a napustili smo druge teške menadžere sa kojima smo možda mogli ostati duže i nešto naučiti.

Kao što šef može otpustiti nas, tako i mi možemo otpustiti šefa odlaskom od njega ili iz organizacije. Korisna pitanja koja mogu pomoći da procenite da li je vreme da počnete da tražite drugu poziciju i menadžera uključuju sledeće

• Šta sam do sada naučio od ove osobe i na ovoj poziciji
• Da li i dalje postoji prilika da nastavim da učim i napredujem na ovoj poziciji, radeći za ovog menadžera Ako da, šta je to što želim da naučim i kako mogu da do toga dođem
• U kojoj meri su veštine koje ću nastaviti da stičem prenosive na druge poslove ili karijere koje bih mogao želeti u budućnosti
• Da li su moji razlozi za razmišljanje o odlasku povezani sa etičkim propustima menadžera ili organizacije
• Da li rad za ovu osobu negativno utiče na moje mentalno zdravlje
• Postoje li ljudi više u hijerarhiji organizacije kojima se divim ili kojima bih želeo da nalikujem

Čak i kada vas odgovori na ova pitanja vode ka tome da treba da odete, ponekad odlazak od lošeg šefa nije izvodljivo kratkoročno. U takvim situacijama može biti korisno da se fokusirate na ono što možete da naučite dok ste još tu, što može uključiti preuzimanje novih projekata ili izazova, široko umrežavanje u kompaniji ili vežbanje veština rada sa teškom i zahtevnom osobom. Ipak, rad sa lošim šefom ima emotivnu, a ponekad i fizičku cenu, i što duže ostajete, to će ukupan teret biti veći.

Kada odlazite od lošeg šefa ili iz loše situacije, koliko god da je teško, planirajte dostojanstven izlazak. Impulsivno davanje otkaza uz pravljenje neprijatne scene ili ostavljanje nereda šefu, kolegama i osobi koja dolazi posle vas može delovati oslobađajuće ili čak opravdano s obzirom na to kako su se prema vama ponašali, ali retko je dobra opcija za vašu dugoročnu reputaciju. Dostojanstven izlazak znači da pripremite plan tranzicije kako bi osoba koja dolazi iza vas razumela relevantne procese i znala gde se nalaze ključne informacije, da zahvalite menadžeru na onome što ste od njega naučili, da razrešite što je moguće više otvorenih pitanja, da konstruktivno objasnite zašto odlazite i da ponudite da u nedeljama posle odlaska odgovorite na poneko pitanje.