"Prestanite da budete ljubazni i fini na poslu": Psihološkinja otkriva kako se ponašaju uspešni ljudi koji na kraju dobiju sve što žele

Skoro svako će se, pre ili kasnije, naći u interakciji koja čini da se oseća nelagodono. A na poslu, ovakve situacije se dešavaju svakodnevno. Davanje i primanje povratnih informacija, upravljanje timskom dinamikom i snalaženje u odnosima sa različitim hijerarhijskim nivoima — sve to može biti izvor neprijatnosti.

Većina nas primenjuje jednostavan pristup kako bismo umirili neprijatnost: smejemo se što jače možemo, smejemo se čak i kada ništa nije smešno, i dajemo sve od sebe da ubedimo druge: „Nema razloga za brigu, ova interakcija će biti pozitivna. Ja sam prijatna osoba.“

Problem preterane ljubaznosti

Postoji jedna tužna ironija: što se više trudimo da prikrijemo svoju neprijatnost ljubaznošću, to drugi lakše prozru šta se dešava. Ljudi su vrlo vešti u prepoznavanju emocija koje se izražavaju kroz neverbalno ponašanje — poput tona glasa. Mislimo da uspešno prikrivamo anksioznost komplimentima, ali kada su ti komplimenti izrečeni sa veštačkim osmehom, niko im ne veruje.

Često, kako bismo regulisali svoju neprijatnost, dajemo povratne informacije koje su toliko opšte da nisu korisne. Na primer, ono čuveno: „Sjajan posao!“ U mnogim slučajevima, takva pohvala nije ni zaslužena.

Preterano pozitivna povratna informacija šalje poruku da ne obraćate pažnju — i verovatno i ne obraćate, jer ste previše zauzeti pokušajem da savladate sopstvenu nelagodu. Vremenom, osoba koja prima takve poruke postaje sumnjičava. Njoj su potrebne konkretne informacije koje bi joj zaista pomogle da poboljša svoj rad.

Šta treba uraditi

Mnogi ljudi rade u sredinama gde je preterana ljubaznost postala norma. Evo tri stvari koje možete uraditi kako biste doprineli promeni te kulture u smeru iskrenih i korisnih povratnih informacija:

1. Preispitajte „kulturu ljubaznosti“

Zapitajte se: Da li ljudi oko mene zaista uživaju u ovoj preterano ljubaznoj kulturi, ili to rade samo zato što svi drugi tako rade?

Društvene norme snažno oblikuju ponašanje, a što ih početnici brže usvoje, to će pre biti prihvaćeni kao deo kolektiva. Ako nov član tima vidi da svi odobravaju prosečnu prezentaciju brojnim komplimentima, i on će učiniti isto.

Ako niko eksplicitno ne postavi pitanje o tom ponašanju, rezultat je ono što socijalni psiholozi nazivaju „pluralističkim neznanjem“: svi pretpostavljaju da su ostali iskreni u igri preterane ljubaznosti — iako, u stvarnosti, to nikome ne prija.

Započnite razgovor o promeni. Pokušajte da saznate kako se ljudi zaista osećaju povodom „kulture ljubaznosti“. Jedan od načina da to uradite je kroz predlog alternativnog pristupa. Na primer, pre sledeće prezentacije, možete reći:

„Kako biste se osećali kada bismo posle prezentacije svi zapisali tri konkretne stvari koje bi mogle da se poboljšaju i tri koje obavezno treba zadržati?“

2. Budite precizni i konkretni

Prirodno je da donosimo opšte utiske na osnovu nečijeg ponašanja. Na primer, možemo zaključiti da je neko ko stalno kasni – lenj. Međutim, takvi utisci, čak i kada su pozitivni, često su previše opšti da bi bili korisni.

Težite specifičnim, ponašajno zasnovanim povratnim informacijama. Što tačnije možete identifikovati problem — recimo, da je prezentacija sadržala previše stručne terminologije, umesto da kažete „bilo je dosadno“ — to će povratna informacija biti korisnija.

Isto važi i za pohvale. Ako nekome tačno kažete šta je dobro uradio i zašto je njegov rad bio kvalitetan, delovaćete iskrenije, a vaše reči će imati veći značaj.

Uklanjanjem širokih generalizacija takođe se smanjuje osećaj ugroženosti kod osobe koja prima povratnu informaciju — naročito ako je ona kritična.

3. Ako vam je sve ovo novo — počnite sa malim i neutralnim stvarima

Prelazak iz kulture preterane ljubaznosti u iskrenu komunikaciju može delovati kao skok sa litice.

Zato počnite sa malim stvarima. Odaberite teme koje nisu "nabijene" negativnim emocijama, ali su i dalje ljudima važne — na primer, šta treba držati u kuhinjskom ormariću u kancelariji. Ništa što bi izazvalo raspravu.

Cilj je da izgradite naviku davanja povratne informacije. Kada dođe trenutak za ozbiljnije teme, već će postojati određena kultura iskrenosti.