Ovo je bila prva ulica crvenih fenjera u Beogradu: I danas je omiljena ali pod drugim imenom, a mnogi nemaju pojma po čemu je bila poznata

Odmah posle Prvog svetskog rata, kad je stvorena Kraljevina SHS, u Zemunu su se upalili prvi crveni fenjeri - i to u Ribarskoj ulici, koja danas kao mirna Fruškogorska uličica seče Gospodsku... Ipak, u ono vreme, u muškim razgovorima pominjana je kao mesto uživanja, razvrata i bluda.

Ulica je začas postala čuvena po pet kuća s "crvenim fenjerima", i po izgledu, atmosferi i “ponudi” nije zaostajala za onim mnogo poznatijim u evropskim prestonicama. Najpoznatija je bila "Matina kuća ljubavi", a mušterije iz Beograda su pristizale čamcima, a crveni fenjeri su bili znak dobrodošlice za sve željne intimne zabave...

"Tamo je u jednom trenutku, tamo negde odmah posle Prvog svetskog rata i promene granica, bio pravi 'ljubavni Eldorado' za ceo Beograd, a zemunska 'ulica crvenih fenjera' izgledala skoro isto pa kao njene 'bliznakinje' u Pešti ili Beču", piše Kaldrma.rs.

Atmosfera u zemunskim "kućama ljubavi"

Javne kuće bile su pristojnog izgleda, a crveni fenjer koji je svetleo na ulazu bio je znak. Za doček bi bila zadužena srdačna "domaćica", koja bi gosta uvela u atmosferu, uz sporu klavirsku muziku i alkohol.

Mušterije je čekala atmosfera dobrodošlice koja je opisivina u mnogim filmskim ostvarenjima. Obavezna opuštajuća muzika, gde pijanista sa obaveznom čašom pića i cigaretom u ustima prebira preko klavirskih dirki, pomalo nezainteresovanog pogleda, piše 011 info.

"Kada bi svirač napravio pauzu, krenuo bi valcer. Tompusi, cigaršpicevi ostavljali su oblake dima u kojima bi zainteresovani momci merkali devojke. Čuo bi se žagor, parovi bi se šetali po sobi ili stajali sa strane. A kad dođe vreme – prelazili bi u sobe gde su se bolje upoznavali", piše Kaldrma.

Za onu iskusniju gospodu, posete "kućama ljubavi" bile su razonoda, rutina, nedeljna relaksacija. Za one mlađe, koje su stariji dovodili tu na 'polaganje ispita zrelosti', noći za pamćenje. I svi su se oni mogli naći zajedno na jednom mestu, sem oficira. Oficiri su imali svoju zasebnu kuću, rezervisanu samo za njih.

"Crveni fenjeri" proširili se po celom Beogradu

Iz Ribarske ulice, “crveni fenjeri” su se preselili u Beograd i primili su se po celom gradu.

"Potom su zasvetlili na Dorćolu u Vidinskoj (Džordža Vašingtona), duž ulice Cara Dušana, Vračaru, na Terazijama. Epicentar noćnog i zabavnog života u Beogradu je bio u tzv. malama odnosno mahalama Savamali, Bukurešt mali, Jatagan mali. Može se bez preterivanja reći da su nicali po celom gradu, a da je vlast isprva žmurela pred ovom pojavom. Ostao je zapis o njima, koji kaže da "dođu u našu malu i tamo se poznadu sa Turcima i šnjima vratove lomidu"", navodi Sanja Đaković najavljujući šetnju "Crveni fenjeri u Beogradu".

U Savamali se nalazila i Manakova kuća, koja je bila jedan od najstarijih bordela u Beogradu. Ove oblasti su bile poznate po javnim kućama, a mada su bile ilegalne, vlasti su često zatvarale oči pred njihovim postojanjem, dok su istovremeno pokušavale da ih kontrolišu. Kroz istoriju, prostitucija u Beogradu je bila prisutna u različitim oblicima, a „crveni fenjeri“ su postali deo urbane legende i kulturne baštine grada.