Ovo su najčudniji nazivi mesta u Srbiji: Jedno je dobilo ime zbog intimnog odnosa pastirice i čobana, a drugo po jezivoj vradžbini

Ovo selo pored Gornjeg Milanovca, prema jednom od narodnih predanja, naziv je dobilo kada je na livadi čoban seksualno opštio s pastiricom, u međuvremenu je tuda prolazio kralj i spazio situaciju. Čoban je krenuo da ustane da ispoštuje kralja, a kralj mu reče ''ne vadi, ne vadi''. I tako ostade. Ovu legendu po raznim forumima, na kojima se polemiše o nastanku imena gradova i sela, prepričavaju meštani Nevada.

Ipak, osim ove perverzne teorije, postoji i druga. Žitelji tog sela nisu se bavili rudarstvom kao ljudi iz okolnih mesta (tipa Rudnik), pa odatle Nevade, jer nisu vadili rudu iz zemlje.

SLADAJA

Selo kod Despotovca, prema legendi, dobilo je ime tako što je Despot Stefan Lazarević hteo da se oženi prelepom devojkom koja se zvala Slada. Međutim, na putu ka manastiru Manasiji, u mestu gde se sad nalazi selo, zmija je ujela Sladu i tu je umrla.

VRAĆEVŠNICA

Po predanju, selo je dobilo ime nakon Kosovskog boja, zajedno sa susednim selom koje se zove Crnuća. Svi ratnici iz ovog sela koji su pošli u boj sa srpskim vlastelinom, Radočom Postupovićem, vratili su se živi i zdravi, te je Radič u znak zahvalnosti Bogu zbog povratka podigao manastir, a selo tako dobilo ime. U Crnuću se niko nije vratio, te je selo zbog tuge promenilo ime.

ZABAVA

Na obroncima između planina Povlena i Maljena, 20 kilometara jugozapadno od Kosjerića, nalazi se Zabava, zaseok sela Radanovci. Sve osim loših puteva je interesantno i zabavno jer se radi o planinskom predelu sa dosta šuma, livada i pašnjaka. Protiče i reka Zabavica kroz ovo selo, po kojoj je, kako se veruje, dobilo ime.

ZLATAV - po rudniku rudnik zlata.

RAZBOJNA - tu su prevozili zlato pa su razbojnici presretali konvoje.

ĆELIJE - tamo se nalazio zatvor za razbojnike koji su krali zlato.

SELA STOPANJA I POČEKOVINA - navodno je Karađorđe putovao i zaboravio je duvan. U Počekovini je sačekao i rekao da se vrate kod "onih sto panjeva" (Stopanja) da mu uzmu duvan.

Beograd

Dorćol - turski naziv za raskrsnicu, odnosno sastajanje četiri puta. A odnosilo se baš na raskrsnicu današnjih ulica Cara Dušana i Dubrovačke.

Čukarica - naziv dobila po drumskoj mehani Stojka Čukare.

Zvezdara - ime je dobila po prvom opservatorijumu sa zvezdarnicom. Naime, 1887. godine astronom Milan Nedeljković osnovao je opservatorijum s prvom zvezdarnicom u Srbiji.

Zeleni venac - dobio je ime po nazivu kafane, koju je držala izvesna Nemica. Kafana je imala baštu sa nacrtanim zelenim vencem, po kojem je ceo kraj dobio ime.

Konjarnik - u tom, nekada dalekom delu predgrađa današnjeg grada, živeli su Kalmici, mongolsko pleme, koje se ovde naselilo. Ostalo je zabeleženo da su gajili i čuvali konje i dresirali ih da bi udovoljili prohtevima različitih kupaca.

Košutnjak je nekada bilo zatvoreno lovište Obrenovića u kojem je u to vreme bilo divljači u izobilju, pa otud naziv po košutama.

Vračar - oko toga kako je Vračar dobio ime postoji vise legendi. Jedna je da je Vračar dobio ime po tome što su Turci verovali da hrišćani na tom mestu „vračaju“, druga da je dobio ime po junaku – neverniku čije je ime bilo Vračar, a koji je na tom mestu imao kolibu. Prema trećoj, ime potiče od vrapčijih polja, jer je mnogo ovih ptica bilo nastanjeno na teritoriji današnjeg Vračara. Postoji i verzija da je naziv „Vračar“ izveden iz reči vrač (čovek koji leči, ali i proriče sudbinu).

Medaković - po novinaru Miloradu Medakoviću.

UŽICE

Iako mnogo detalja vezanih za najraniji istorijat Užica spada u domen pretpostavki, sigurno je da ovaj grad najmanje sedam vekova nosi svoje ime. Od imena Vsice koje se pominje u jednom dubrovačkom dokumentu iz 1329. godine, do verzija Oujice, Ougitse, Vschitza, Vschiza, Ussiza,Ussitza, Usitza, Užice, postoji više legendi o poreklu imena grada.

Prva legenda kaže da su za vreme Turaka, sve one koji su se protivili turskoj vlasti, zatvarali u logor opasan žicom. Kada su zatvorenike vraćali sa rada, Turci su govorili "Vodimo ih u žice". Međutim, ova legenda isključuje mogućnost da je grad pod ovim imenom postojao pre turskog doba.

Po drugoj legendi, u Užicu su nekada davno izrađivali užad za vezivanje snopova žita koja su prodavali u mnogim balkanskim zemljama. Kako su ta užad bila mala, nazivali su ih "užice", pa je narod i mestu dao takvo ime.

Treća legenda kazuje kako je u Užicu postojao jedan dućan koga su lopovi stalno harali. Trgovac je zbog toga oko dućana postavio žicu. Kada je palo veče, lopovi, želeči da što pre obave posao, jurnuše ne gledajući kuda idu, zapletoše se u žice i jedva se živi izvukoše. Jedan od lopova povika: "Vala, braćo, nećemo ti nikad više u žice!" Od tada narod, srećan što se oslobodio lopova, nazva grad Užice.

Četvrta, najrealnija legenda, kaže da je grad dobio ime po uskim, dugačkim njivicama koje su se nalazile na prostoru današnjeg grada, sa obe strane reke, koje su nazivane "užice".

SUBOTICA

"Szabadka" - ime je nastalo od Mađarske reči "szabad", što znači "slobodan" (bukvalno: "Slobodnica"). Subotica, na srpskom je ili nastalo od nadimka "Mala Subota" ili od gore pomenute reči, tačan izvor se ne zna.

Na Nemačkom se nazivao Maria-Theresiopel, tj. grad Marije Terezije, prenosi "Telegraf".