Meteorolozi kažu da nas posle ledene zime čeka katastrofalno leto 2026. godine: Evo šta nam se sprema

Poslednjih 11 godina ujedno su i najtoplije do sada, pri čemu je 2024. na prvom mestu, a 2023. na drugom, prema podacima službe Evropske unije za klimatske promene Copernicus i organizacije Berkeley Earth, neprofitne istraživačke institucije sa sedištem u Kaliforniji.

Copernicus navodi da je 2025. bila tek neznatno hladnija od 2023. godine, za svega 0,01 stepen Celzijusa. Britanska nacionalna meteorološka služba UK Met Office potvrdila je ove podatke, rangirajući 2025. kao treću najtopliju godinu u merenjima koja datiraju još od 1850. godine.

Prema godišnjem izveštaju Copernicusa, globalne temperature su po prvi put u proseku premašile prag od 1,5 stepeni Celzijusa u tri uzastopne godine u odnosu na predindustrijsko doba. Berkeley Earth u zasebnom izveštaju ističe da je nagli porast zagrevanja u periodu od 2023. do 2025. bio ekstreman i da ukazuje na ubrzanje tempa zagrevanja Zemlje.

Pariski sporazum o borbi protiv klimatskih promena iz 2015. godine obavezuje svet da ograniči globalno zagrevanje na znatno ispod 2 stepena Celzijusa i da uloži napore da se ono zadrži na 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijsko doba. Naučnici navode da bi ostvarenje tog dugoročnog cilja pomoglo u izbegavanju najgorih posledica klimatskih promena.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš upozorio je u oktobru da je probijanje granice od 1,5 stepeni Celzijusa neizbežno, ali da bi svet mogao da ograniči trajanje tog prekoračenja brzim smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte. Copernicus procenjuje da bi prag od 1,5 stepeni mogao biti dostignut do kraja ove decenije, više od deset godina ranije nego što se ranije predviđalo.

Dodatni udarac naporima za suzbijanje globalnog zagrevanja stigao je prošle sedmice, kada je predsednik Donald Tramp izjavio da će povući Sjedinjene Američke Države, drugog najvećeg zagađivača na svetu posle Kine, iz ključnog klimatskog sporazuma Ujedinjenih nacija.

Prema podacima Copernicusa, temperature u 2025. godini bile su u proseku 1,47 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, što je tek neznatno manje u odnosu na 2023. godinu, nakon što je 2024. dostigla oko 1,6 stepeni. Oko 770 miliona ljudi iskusilo je rekordno tople uslove u sredinama u kojima žive, dok nigde na planeti nije zabeležen rekordno hladan godišnji prosek, navodi Berkeley Earth.

Antarktik je u 2025. doživeo najtopliju godinu u istoriji merenja, dok je za Arktik to bila druga najtoplija godina, prema Copernicusu. Analiza podataka Copernicusa koju je prošlog meseca sproveo AFP pokazala je da su Centralna Azija, region Sahela i severna Evropa zabeležili najtopliju godinu ikada.

Tokom 2025. registrovani su brojni ekstremni vremenski događaji, uključujući toplotne talase, ciklone i snažne oluje u Evropi, Aziji i Severnoj Americi, kao i razorne šumske požare u Španiji, Kanadi i Kaliforniji. Njihov intenzitet i učestalost dodatno su pogoršani globalnim zagrevanjem. Kontinuirani rast sagorevanja nafte, uglja i fosilnog gasa u velikoj meri je odgovoran za ovakvo zagrevanje.

Stručnjaci upozoravaju da ni 2026. godina neće prekinuti ovaj trend. Direktor Copernicus službe za klimatske promene Karlo Buontempo izjavio je za AFP da bi eventualna pojava vremenskog fenomena El Ninjo mogla učiniti 2026. još jednom rekordnom godinom. Kako je naveo, temperature nastavljaju da rastu i novi rekordi su neminovni, bez obzira na to da li će biti oboreni 2026, 2027. ili 2028. godine.

Berkeley Earth procenjuje da bi 2026. mogla biti slična 2025. godini, sa najverovatnijim ishodom da se svrsta kao četvrta najtoplija godina od početka merenja 1850. godine.

Izveštaji dolaze u trenutku kada napori za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte stagniraju u razvijenim zemljama. Emisije su prošle godine porasle u Sjedinjenim Američkim Državama, prekinuvši dvogodišnji pad, jer su oštre zime i rast potražnje za energijom usled razvoja veštačke inteligencije povećali potrošnju, saopštila je istraživačka grupa Rhodium Group.

U Sjedinjenim Državama jačanje termoelektrana na ugalj dovelo je do ponovnog rasta ugljeničnog otiska zemlje, brišući godine prethodnog napretka. Šef odeljenja Copernicus Mauro Fakinji izjavio je da hitnost delovanja u vezi sa klimatskim promenama nikada nije bila veća i da nema naznaka da će 2026. preokrenuti negativan trend.

Zamenica direktora Copernicusa za klimatske promene Samanta Burdžes očekuje da će 2026. biti jedna od pet najtoplijih godina u istoriji i da bi mogla biti uporediva sa 2025. godinom. Istovremeno, tempo smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte usporio se u Nemačkoj i Francuskoj.

Glavni naučnik Berkeley Eartha Robert Rohde naveo je da, iako emisije gasova sa efektom staklene bašte ostaju dominantan pokretač globalnog zagrevanja, razmere nedavnog porasta temperatura ukazuju na to da su dodatni faktori pojačali zagrevanje više nego što bi se očekivalo samo na osnovu emisija i prirodne varijabilnosti. Organizacija ističe i da su međunarodna pravila iz 2020. godine o smanjenju sumpora u brodskom gorivu možda paradoksalno doprinela zagrevanju, jer su smanjene emisije sumpor-dioksida, koji stvara aerosole što reflektuju Sunčevu svetlost od Zemlje.

Naučnici upozoravaju da bi dugoročno prekoračenje granice od 1,5 stepeni Celzijusa, čak i ako je privremeno, dovelo do ekstremnijih i rasprostranjenijih posledica, uključujući toplije i duže toplotne talase, snažnije oluje i poplave.

U 2025. godini šumski požari u Evropi proizveli su najveće ukupne emisije ikada zabeležene, dok su naučne studije potvrdile da su pojedini vremenski događaji pogoršani klimatskim promenama, među njima uragan Melisa na Karibima i monsunske kiše u Pakistanu koje su u poplavama usmrtile više od 1000 ljudi.

Uprkos sve izraženijim posledicama, klimatska nauka se suočava sa rastućim političkim otporom. Američki predsednik Donald Tramp nazvao ju je najvećom prevarom. Ipak, dugogodišnji konsenzus među svetskim naučnicima jeste da su klimatske promene stvarne, da su u najvećoj meri uzrokovane ljudskim delovanjem i da se ubrzano pogoršavaju.

Njihov glavni uzrok su emisije gasova sa efektom staklene bašte nastale sagorevanjem fosilnih goriva poput uglja, nafte i gasa, koji zadržavaju toplotu u atmosferi.