Kako Rusi poste

Veliki post za vernike nije prosto uzdržavanje od određene vrste hrane. Najvažnije je da se čovek u moralnom smislu uzdržava i da „ne jede“ svoje bližnje, izbegavajući gnev i razdražljivost.

Veliki post je najstroži post u pravoslavlju. Počinje odmah posle Maslenice - ruskog praznika koji traje nedelju dana tokom poslednje sedmice pred post - i traje 48 dana, do Vaskrsa (40 dana kao sećanje na Hristov post, dva praznična dana: Lazareva subota i Cveti, i Strasna nedelja). Veliki post podrazumeva odricanje od proizvoda životinjskog porekla, ali ne može se reći da je to dijeta, jer smisao ograničenja je u tome da se čovek duhovno pročisti i pripremi za proslavljanje Hristovog vaskrsenja.

Kako počinje uskršnji post

Prvi dan posta naziva se Čisti ponedeljak. Tog dana treba sređivati kuću, ići u banju (rusku saunu), boriti se protiv loših misli pomoću molitvi i pripremiti se za ograničenja u ishrani i zabavi. Onima kojima zdravlje to dozvoljava crkva preporučuje da u ponedeljak uopšte ne jedu, nego da piju samo vodu. U utorak se može jesti samo hleb i voda, u sredu samo sirova hrana bez ulja. Generalno, prva i poslednja sedmica posta smatraju se najstrožim.

Ali pritom se odstupanja od strogih pravila dozvoljavaju deci, trudnicama, starima, kao i onima koji su na putovanju. Predstavnici crkve preporučuju ljudima da uzdržavanje od hrane bude dobrovoljno i u skladu sa mogućnostima. Na primer, sa malom decom se roditelji mogu dogovoriti da dobijaju manje slatkiša nego obično.

Čega se treba odreći za vreme posta

Tokom čitavog trajanja posta vernici treba da se uzdržavaju od hrane životinjskog porekla, tj. od mesa, životinjske masti, mlečnih proizvoda i jaja. Riba i plodovi mora su dozvoljeni samo dvaput tokom posta: na Blagovesti i Cveti. U Lazarevu subotu dozvoljen je kavijar. Alkohol je zabranjen tokom čitavog posta, s tim što je nedeljom, u Lazarevu subotu i u četvrtak Strasne nedelje dozvoljena čaša crvenog vina, pišu na sajtu Russia Beyond.

Kako se hrane Rusi tokom posta

Radnim danima jedu jednom dnevno, i to uveče, a vikendom dva puta.

Za vreme velikog posta smenjuju se dani sirove i kuvane hrane: u ponedeljak, sredu i petak treba jesti sirovu hranu bez ulja, a u utorak i četvrtak kuvanu bez ulja, dok je vikendom dozvoljena kuvana hrana na ulju.

Osnovu posne trpeze čine brojne kaše: od geršle, ovsa, heljde itd. Izbor je ogroman. Dozvoljeno je povrće, voće, koštunjavo voće, mahunarke, pečurke, hleb i med. Vernici često pripremaju lake supe, vegetarijanske ćufte, posna testa. Od pića su dozvoljeni voda, svi čajevi, kafa, cikorija, kompoti. Smatra se da hrana ne treba da ima intenzivan ukus i zato treba izbegavati začine. Takođe se ne preporučuje prženje, nego kuvanje, dinstanje ili pečenje.

Hrana ne treba da bude teška. Vernicima se savetuje da izbegavaju prejedanje omiljenom hranom. Ako je neko u stanju da pojede odjednom čitavu vanglu varenika (kuvano punjeno testo) sa kupusom ili gomilu piroški sa krompirom, bolje da se potpuno odrekne te hrane, iako je posna.

Najstroža nedelja

Poslednja nedelja pred Vaskrs naziva se Strasna. Od ponedeljka do srede jede se sirova hrana bez ulja, u četvrtak se može jesti kuvana na ulju i uz čašu vina, a u petak se treba potpuno suzdržati od hrane (dozvoljena je samo voda). U subotu se post završava sirovom hranom bez ulja, ali vinom. U nedelju je Vaskrs, za koji ruski vernici pripremaju kulič, pashu od sira i farbaju jaja.

Šta je još zabranjeno tokom velikog posta

Za vreme posta zabranjene su sve vraste gatanja (koje crkva i inače ne odobrava), pušenje, žestok alkohol, kao i intimni odnosi. Zbog toga pravoslavna crkva tokom posta i ne venčava. Takođe se preporučuje suzdržavanje od zabave i provoda, uz preporuku da se to vreme posveti molitvi.

Cilj velikog posta je borba protiv strasti kako bi se čovek duhovno približio Bogu. Čak i ako ne uspeva da ograniči svoju ishranu, može da usmeri energiju na dobra dela.