75
Jedna korisnica Reddita pozvala je ljude da podele pozitivna iskustva života u Srbiji. Evo koja su se izdvojila.
„Pošto nažalost svakodnevno čujem negativna iskustva vezana za život u Srbiji, počinjem i sama da se fokusiram i vidim samo loše stvari. Zbog toga imam želju (da pokušam) da pokrenem ovu temu. Koja su to pozitivna iskustva koja ste imali u ovoj državi? Sa institucijama, sa nepoznatim ljudima? Neki trenuci u kojima ste bili pozitivno iznenađeni nečijim radom ili gde vam je neko pomogao, izašao u susret, ispao čovek? Želim da verujem da nije sve tako crno, i sigurna sam da smo svi barem ponekad doživeli ovakve momente, pa bi mi bilo drago da čujemo i takve priče“, započela je temu na Redditu.
I verovatno nije mogla ni da zamisli da će odgovor s kojim se najviše ljudi slaže biti – jogurt.
„Jeftin i dobar život sa EU penzijom, i jogurt“, stoji u komentaru koji je dobio najviše reakcija.
„I to pekarski onaj, najjači“, dodao je drugi korisnik.
„Jogurt nam je zaista neprikosnoven. Barem za nas Srbe. Imaju i Francuzi, Grci svoje jogurte, ali nije to to. Ne može se čovek pošteno zajogurtati kao kod nas“, obrazložio je treći.
No, ima i onih koji su se fokusirali na drugačija iskustva.
„Sviđa mi se to što mogu sama da odem do trafike u 2 noću i da se ne cimam da će neko da me presretne.
Ako imaš opciju da radiš online za pristojna primanja, na nivou neke od malo razvijenijih evropskih drzava, paušal je ekstra.
Deca uglavnom još uvek mogu da se igraju na ulici bez konstantnog nadozora od strane roditelja.
Malo smo društveniji od zapadnih i severnih Evropljana, ali iz mog iskustva i ne toliko koliko većina misli.
Nažalost, ostalo je sve prilicno s***e. Preovladava malograđanski mentalitet, ljudi su sve gluplji i neobrazovaniji, a samim tim i netolerantniji. Institucije ne postoje, korupcija je u svakoj pori društva i opšte je prihvaćena kao nešto najnormalnije, pa ne vidim izlaz iz ovog s***a.
Što se posla tiče, i to malo što sam kao pokušala da poslujem sa našima, svelo se na njihov pokušaj da me zavrnu i iskoriste. Sa druge strane, za 12 godina rada sa strancima nisam imala nijedno negativno iskustvo, a iznenađenja su bila samo pozitivna“.
„Iz mog svakodnevnog iskustva reciprocitet je jako bitan, u stvarnom životu mislim, ne toliko u digitalnom.
Trudim se da donesem nešto pozitivno u svakodnevnim kontaktima sa uglavnom na prvi pogled mrzovoljnim ljudima, na kasi, šalteru, sa konobarima, majstorima itd. U 100% slučajeva mi se vrati više pozitivnog nego što uložim.
I to pamtim.“
Igrom slučaja sam rešio da promenim sve u životu i to negde usred korone, s obzirom da je bila korona otići napolje nije bila opcija, mada to stvarno nikad nisam ni želeo. Dobio sam ponudu za posao i iz centralne Srbije preselio se na sever Bačke.
Od tad imam iskreno samo pozitivna iskustva. Praktično si u Evropi, a u svojoj zemlji. Kupio sam i kuću u jednom od sela oko Subotice, komšija došao i bez reči doneo alat i zajedno smo okrečili kuću i pregradili neke zidove, bio tu kad je najpotrebnije što se kaže i evo prijatelji od tad. Ovde su i institucije malo efikasnije, barem je to moj utisak, jer zbog međuetničke strukture činovnici nikad ne mogu da znaju na koga nailaze, a mogu po glavi da dobiju ako nešto prema nekome nije ok, pa je sve maksimalno kulturno. Kad smo već kod kulturnosti, bukvalno to vaspitanje i kultura u svim sferama života ne može da se poredi sa bilo čim ispod Dunava, svetski a naše što bi se reklo. Ima i novca, može da se zaradi dosta više nego u drugim delovima Srbije, ko je vredan lepo može da živi.
Dakle može, ima mesta u Srbiji gde se normalno zivi. Samo kažem ja, nama Srbima je potrebno da neko stane na rep i malo nas kultiviše. Tužna, ali realna činjenica.“
„Vreme je ovde do skoro bilo mnogo bolje, kako će nadalje videćemo. Generalno više izlazimo i boli nas k***c što nekom i nije prednost. Hrana je dobra. Slabe su šanse da te na ulici neko izbode. To je to što mi pada na pamet.
Edit: dodao bih i bitnu stvar, a to je da nisi stranac“.
„Srbi su druželjubivi i vole da se druže i slave, što je meni mnogo bitno kao ekstrovertu. Život u severnoj Evropi, gde su svi zatvoreni i uštogljeni, bi mi bio mučenje. Čak i ovi iz bogatih i uređenih zemalja dolaze kod nas da se zabave i opuste“, podvlači jedan korisnik čest stav kad je u pitanju naš narod. Međutim, ta osobina nije svima tako privlačna.
„Jedan od glavnih razloga zašto palim odavde je mentalitet. Ljudi su mi ovde naporni, visokofrekventni, dosadni i previše sebi dozvoljavaju. Svako im je brat posle dve rakije, pa se tako i ponašaju, a to je sve fejk. Priče o velikoj duši su skem za sirotilju.“
„Prvo što mi pada na pamet je kultura blejanja. Ovde bez problema možeš sa bilo kim da se nađeš da popijete kafu, piće, da izađete u klabing ili da pušite nargilu. Čuh od nekih koji su živeli u zapadnoj i severnoj Evropi da je lakše zakazati termin za magnetnu rezonancu nego da se s nekim vidiš na kafi. Kafenisanje se smatra gubljenjem vremena.
Posao nam nije zamena za ličnost. Više volimo da uživamo nego da se satiremo od posla i da nemamo život zbog toga.
Zdravstvo, koliko god da je u k***u, neće ti odrati kožu zbog najobičnije kijavice kao u SAD i usput ti prepisati opijate kao terapiju.
Male su šanse da će nas neko izbosti/napasti na ulici.
„Živim prilično lepo, stvarno nemam na šta da se žalim (iz svog iskustva). Posao je dobar, prijatelji još bolji, putujemo, obilazimo svet – samo ove godine sam bila do Nemačke, Holandije, Poljske, Mađarske (više puta) a u oktobru idem do Japana, posle toga do Engleske. Imam gde da izađem, postoji bezbroj dešavanja, čak i za alternativne ljude.
Što se institucija tiče – kad je došlo vreme da se na žalost zove hitna za članove porodice, došli su za oko 20 minuta, svaki put. Kad sam dolazila da ih obiđem, ljudi su bili uslužni i prijatni, dobila bih sve potrebne informacije. Isto je bilo i sa drugim službama, sa nekim sam čak razmenjivala i mejlove na koje mi je odgovoreno u razumnom roku.
Obišla sam pola Evrope, živela na par mesta i nekako se uvek vratim ovde. Ne osećam da mi nešto nedostaje, a ako se zaželim nečega, najmanji problem je uzeti karte i otići.
Sve u svemu, ne vidim sebe u bilo kojoj drugoj zemlji.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
