U pekarama u Srbiji koristi se lažni sir u pecivima, ali to nije sve: Otkriveno je šta se zapravo stavlja i da li je opasno

Nenad Vujović kaže da, kada se pekar odluči da nam ponudi burek sa sirom ili proizvod koji sadrži mlečni proizvod, a da umesto toga kao sirovinu koristi neki analogni proizvod na bazi biljnih masti, palminog ulja – ne možemo govoriti o štetnosti proizvoda, ali svakako možemo o obmani potrošača, piše "RTS".

"Upravo je to bio razlog da Ministarstvo poljoprivrede predloži i usvoji uredbu u kojoj je precizno definisano da svako ko ponudi takav proizvod, mora to jasno da naznači i obeleži", naglašava Vujović.

Na pitanje kako se proverava poreklo sirovine ako je proizvod već pečen, na primer burek, Vujović kaže da postoji niz alata za to.

“Proverava se sledljivošću, pregledom dokumentacije, fizičkom kontrolom, uvidom u magacin, uzimanjem izjava. Čitav jedan splet alata je na raspolaganju inspektorima”, dodaje Vujović.
Kako izgleda ispravna deklaracija nekog pekarskog proizvoda

Govoreći o tome koji su najčešći prekršaji koje inspekcija uoči, Vujović ističe da je reč o deklarisanju proizvoda.

“Tu su najčešći prekršaji. Ali ono što je zaključak, jeste da ih ima sve manje. Otkako smo započeli kontrole, otkako je doneta uredba, evidentno je da proizvođači shvataju koliko je bitno da na pravi način informišu potrošače”, dodaje Vujović.

Objasnio je i kako treba da izgleda ispravna deklaracija.

“Deklaracija treba da bude tekstualna i da grafički znak bude dovoljno jasan i vidljiv potrošaču da prepozna da se radi o proizvodu koji u sebi sadrži zamenu za mlečnu sirovinu. Tekstualni deo napominje da proizvod nije 100 odsto od mlečne sirovine, a grafički prikaz ima znak uzvika, to je jedan znak upozorenja, dovoljno jasno vidljiv i on treba da bude istaknut u proizvodnim pogonima na način da iznad proizvoda koji se nudi potrošaču bude dostupan”, napomie Vujović.

Ukazao je i da su od početka godine imali 47 prijava potrošača vezano za pekare i peciva. “U 16 slučajeva smo utvrdili da su potrošači bili u pravu”, dodaje Vujović.

Na pitanje kakve su kazne, Vujović kaže da postoje dva tipa – upravne i novčane.

“Upravne kazne koje inspektor na licu mesta donosi, donosi rešenje o zabrani prometa, zabrani proizvodnje ukoliko je neki drastični nedostatak i naređujuće mere u smislu otklanjanja određenih nepravilnosti, a novčane kazne i presude donose sudovi na osnovu naših zahteva koje podnosimo sudovima. U ovoj godini ih je bilo u pekarama negde oko 76”, kaže Vujović.

Ipak, napominje da od stupanja uredbe na snagu, manji je broj prekršaja koje otkrivaju u pekarama.

Kakva peciva jedemo

Što se tiče nepravilnosti u samom proizvodu, Vujović kaže da se veoma retko u pekarskim proizvodima nalazi nešto što je opasno po zdravlje.

“Odradili smo jednu ozbiljnu analizu, da ne kažem decenijsku, jer smo se 10 godina unazad bavili svim analizama koje smo ispitivali na hlebu i pecivima i zaključili da su procenti nepravilnosti veoma niski – ispod jedan odsto”, kaže Vujović.

Navodi da su se te nepravilnosti najčešće odnosile na upakovane hlebove koji se drži u rafovima malo duže nego što im je rok trajanja.

“Upravo to nas navodi da zaključujemo da su hleb i peciva u Republici Srbiji na zadovoljavajućem nivou. Mi kao inspektori smo zadovoljni, a oni slučajevi koji se i dese da je nešto nepravilno, ukazuje da treba da kontrolišemo i da pratimo”, naglašava Vujović.

Higijena – crvena linija za inspektore

Kada je reč o higijeni, budući da se ponekad pojave snimci na društvenim mrežama koji uznemire javnost, Vujović kaže da je to granica ispod koje inspektori ne idu.

“Higijena je nešto što mora da bude, sve ostalo možemo da se dogovorimo – deklaraciju, rok da se otkloni neki nedostatak, ali što se tiče higijene uglavnom reagujemo zabranom proizvodnje”, dodao je.

Ističe da su ove godine 14 pekara upravo zbog toga zatvorili.

“U ovim kontrolama od 1. augusta koje smo vršili, radili smo paralelno i sve ostalo u tim pekarama, ne samo kontrolu uredbe, samo u dva slučaja higijena nije bila na nekom zadovoljavajućem nivou”, naveo je Vujović.

Za kraj, dao je savet građanima šta da urade ako posumnjaju da neki pekarski proizvod ne sadrži pravi sir.

“Prvo, ako sumnjate, nemojte da kupite to. Drugo, naravno, prijavite poljoprivrednoj inspekciji koja će da reaguje odmah po prijavi”, zaključio je Vujović.