Vežbam svaki dan, čitam, pišem, slikam, imam malu bašticu... Ni ne znam koliko imam godina, govorila je za Nova.rs glumica Branka Veselinović.
– Dišem i duhom sam, a ne telom mlada. Ako je čovek vedar i u ovim godinama, onda nije star nego mlad – baš s tim rečima dočekala je, na dan kada je slavila 102. rođendan, ekipu portala Nova.rs u svom domu, skrivenom u jednom kutku Beogradske ulice Branka Veselinović, koja je preminula danas u 105. godini otišavši kao najstarija glumica na svetu.
Volela je da ugošćava sve u svom domu, jer joj je bilo drago da neko „želi da čuje šta jedna Branka Ćosić Veselinović ima da kaže“:
– Zaboli me kada neko kaže: „Ajde sedi i odmaraj se“. Nemam od čega da se odmaram. Zar treba da sedim i čekam smrt? Borim se, radim ono što mogu, zabavljam ljude, radujem se kada se oko mene smeju. Ako pišem, onda i dišem. Jer pesnik kad stihove piše ne može da kaže dosta je, ne mogu više – odsečna je bila tada Branka.
Sećala se i kako je sve naučila i zavolela u roditeljskoj kući, i umetnost, i dobrotu, i šta znači biti human:
– Baka i mama su bile učiteljice i uvek su pravile neke programe muzičko-recitatorske, pradeda je bio popa, deda učitelj, otac je bio pisac, profesor nemačkog i francuskog jezika, a radio je kao bibliotekar u Matici srpskoj. Živeli smo u velikom stanu u Novom Sadu. Moje sestre i braća stalno smo pevali, svirali, glumili, smejali se i dobacivali jedni drugima stihove. I jezike strane sam naučila u toj kući, mađarski, i ruski, engleski, nemački, čak i češki sam učila. Pa, na engleskom sam glumila „Majku hrabrost“ u Britaniji i Americi.
Kasnije je njena velika učiteljica bila Desanka Maksimović sa kojom se družila i putovala, što joj bila velika čast.
– Pitaju me ljudi kako se stari ili zar se niste umorili. Nisam, a kako se stari ne znam, nisam ni pila ni pušila, imala sam srećan brak, to mnogo znači, bez sujete. Moj Mlađa je otišao pre neku godinu, a trebalo je imati takvog muža, i prijatelja. On je bio oficir, pa je postao glumac, divno je recitovao. Nismo imali dece, ali smo uvek bili okruženi decom. Ni danas nisam sama, ima ko da me pogleda a ja umem to da poštujem i da volim.
Dodala je da joj je drago što je još uvek živa jer kada je bila poslednji put na premijeri u matičnom Jugoslovenskom dramskom pozorištu, prišla joj je neka gospođa i rekla joj da je neverovatno kako liči na pokojnu Branku Veselinović.
– Kada sam joj rekla da ja i jesam Branka Veselinović, toliko joj je bilo neprijatno da nije znala šta da kaže. A ja sam se smejala i to sada stalno prepričavam jer mi je smešno… Treba voleti život. Mnogo je lepa stvar tako živeti. I još ako možeš da preneseš drugome to je još lepše…
Bonus video: Branka Veselinović s ekipom portala Nova.rs
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare