"Za mene ne postoji bezbedan grad. Beograd je još jedno mesto": "Letu je kraj", novi roman Dubravke Rebić

U romanu "Letu je kraj" Dubravke Rebić donosi priču o životu Željane. Glavnu junakinju prati od tinejdžerskih dana 1971. godine, preko "hrvatskog proleća" i prvih naznaka raspada Jugoslavije, pa sve do poznih godina i kraja života.

"Bolje mi je s dedom, koliko god uplašen bio. Ne mora ništa da mi kaže, znam od čega strepi. Bilo ih je dvanaestoro u porodici, a iz njegove kuće tokom Drugog rata stradali su otac, brat, sestra i stric. Deda oseća da vetar donosi poznate mirise i daje mi precizna uputstva kako da se izjašnjavam u Beogradu, a kako u Zagrebu. Tera me da ponovim čija sam kad otputujemo u Bijeljinu", piše Rebić u "Letu je kraj".

Zagledana unutra i u borbi sa sobom, Željana mesečari kroz turbulentan istorijski period, postavljajući sebi ista pitanja. Uverena da je manjkava i nezaslužna života kog vodi, čeka trenutak kada će biti razotkrivena i napuštena...

U recenziji romana Aleksandar Tanurdžić piše da je delo Dubravke Rebić priča o nasleđu koje nosimo, o identitetu koji se gubi i krhkoj vezi između ljubavi i pamćenja:

"Kroz godine, sećanja i tišine višeglasja, ovaj roman postavlja pitanje koje svi izbegavamo: ako izgubimo ono što nas je činilo - ko smo onda? Ili još gore, šta ako to nikada nismo ni znali?"

"Letu je kraj" je treći roman Dubravke Rebić, koja je rođena 1990. u Novom Sadu, gde je završila Filozofski fakultet, Odsek za žurnalistiku, dok je master studije marketing menadžmenta okončala na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu.

Već s prvim romanom "Tonemo", koji je 2021. objavio "Prometej", ušla je u uži izbor za nagradu "Dušan Vasiljev", dok je drugi - "Noć pre pada u reku" (ista izdavačka kuća) bio u širem izboru za NIN-ovu nagradu i "Beogradskog pobednika“. Kratke priče Rebićeve objavljene su u antologijama "Novosadski književni bedeker" (Bulevar Books, 2022) i "Cirkus Maximus" (Partizanska knjiga, 2022). Dubravka Rebić živi i stvara u Novom Sadu a u romanu "Letu je kraj" piše:

"Dedi tlo izmiče, a meni odavno nije pod nogama. Kakve god mirise vetar da nanese, neće me uplašiti. Jedini koji mi je važan jeste miris maminog krila, a toga na ovom svetu nema. Za mene ne postoji bezbedan grad. Beograd je još jedno mesto".