Nije baš jasno šta se htelo ovim filmom. Za njegov predložak iskorišteno je poglavlje Bram Stokerovog "Drakule" u kome nas ovaj upoznaje sa brodskim dnevnikom kapetana broda "Demeter" koji je iz Transilvanije prebacivao Drakulu u Englesku. Andre Overdal je isti osmislio kao nekakavu pra-verziju Ridley-evog "Aliena". To je, nažalost, sve učinilo gorim nego što jeste.
THE LAST VOYAGE OF THE DEMETER (2023, r. Andre Overdal)
Segmentarno bavljenje poznatim delom sugeriše da autor u tome vidi nešto posebno što do sada nije rečeno ili bavljenjem jednim delom želi da progovori o celini. Overdall, koji se proslavio satiričnim, bajkolikim hororčićem „Troll Hunter“, a kasnije napravio solidnu karijeru kao horor reditelj (meni mahom prosečnih ostvarenja), ne deluje kao čovek dorastao zadatku. S jedne strane, delovalo je da će „Last Voyage…“ biti pokušaj realističnijeg bavljenja materijalom, s obzirom na pažnju posvećenu dočaravanju rumunskog i lučkog življa.
Ali, ako potom prihvatite da je kuvar na engleskom brodu Azijat, kao i da je glavni junak crnac i to doktor, koji zbog boje kože ne može da se bavi svojim poslom u Engleskoj (gde je robovlasništvo zakonom ukinuto 60-ak godina pre vremena u kome se priča odvija), a izgleda ni u Rumuniji, dakle, ako sve to prihvatite, neće vam biti teško da poverujete i u vampire.
Međutim, kada dođemo do vampira, dolazimo do najvećeg problema ovog filma. Ridley-ev svemirski brod „Nostromo“ delovao je dovoljno komplikovano da skromna posada može da se vitla sa „elijenom“ po njemu. Apsolutno je neverovatno da ista količina mornara na deset puta manjem jedrenjaku, sa jednim magacinskim potpalubljem, ne može da nađe Drakulu. Koji se tokom skrivanja ne pretvara u male slepe miševe ili drugu sitnu gamad, već izgleda kao demon, a u svom šišmišolikom izdanju zauzima mesta koliko i jedro.
U takvoj postavci, Overdal se uopšte ne trudi da objasni „nesposobnost“ posade. Čak i kad životinje, pa ljudi počnu da umiru pod vrlo sumnjivim okolnostima i čak i kada sa Drakulom slučajno povezena Rumunka objasni koja vrsta zla je ukrcana na brod, mornari se i dalje ponašaju kao i pre- čuvaju iste, besmislene straže i umiru na iste ili gore načine.
Usled toga, pošten gledalac nikako ne uspeva da oseti tenziju situacije. Teren pripremeljen za realističniji prosede ostaje lišen za personalizovanog Drakulu, koji je, kao i „elijen“, totalno animalan i onih par reči koje ponavlja čine ga samo još više retardiranijim i komičnijim. Radnja filma svodi se na igru mačke i miša koja nema gradaciju, već samo nepotrebne pauze tokom kojih se posada presabira i kuje nove planove, a svaka pauza deluje kao „reset“ nakon čega se sve isto dešava nekom drugom, i tako u nekoliko ciklusa, dok više niko ne ostane na brodu.
Zamorno, dosadno i besmisleno. Veoma mi je žao što relativno solidni („mornar“) Stefan Kapičić u ovakvim ostvarenjima krči i krčmi svoju holivudsku karijeru. A ni Drakula nije zaslužio ovakvu sahranu.
OCENA: 1/10
Bonus video: Sećanje na scenaristu, reditelja, profesora Srđana Koljevića – Prisetimo ga se kroz njegove kultne filmove
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare