8
Samo nekoliko dana pre nego što će 27. januara biti uručena Politikina nagrada Branku Paviću za najbolju izložbu u prošloj godini - "Papirologija" nekadašnjih dvadesetak laureata ovog prestižnog likovnog priznanja obratilo se otvorenim, protestnim pismom dnevnom listu koje ga dodeljuje.
U otvorenom pismu grupa od 22 dobitnika Politikine nagrade u protekle četiri decenije izrazila je nezadovoljstvo izveštavanjem tog dnevnika o događajima u Srbiji, upozoravajući i na mogućnost da se odreknu svojih priznanja.
„U danima brutalnih uličnih incidenata prema studentima, mi dobitnici godišnjih nagrada iz Fonda lista Politika za vizuelnu umetnost, zapanjeni smo i ogorčeni harangom nipodaštavanja koja sa stranica vašeg lista, posebno elektronskog izdanja, ovih dana, tutnji prema studentima Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu – naših budućih kolega i vaših budućih dobitnika – i ne samo prema njima, nego generalno prema sadašnjim studentskim aktivnostima“, naveli su u pismu laureati Politikine nagrade.
Smatrajući da bi novinarska obaveza „Politike“ trebalo da bude da, pored sistematskog objavljivanja napada na studentske stavove i njihovu slobodu udruživanja, organizovanja pa i bojkota do ispunjenja postavljenih ciljeva, objavljuje, isto tako opsežno, i njihove autentične stavove i omogući čitaocima da samostalno steknu svoj stav, likovni i vizuelni umetnici su poručili ovoj medijskoj kući da, ako je povratak u uređivačko jednoumlje devedesetih ponovni izbor novinara i urednika tog lista – njihov dopis uzmu kao obaveštenje da će u tom svom izboru biti sami.
„Nemojte nas opet oterati ovakvom uređivačkom politikom. Nemojte nas naterati ponovo u epohu u kojoj ćemo pojedinačno ili kolektivno, biti prinuđeni da potpuno prestanemo da vas čitamo, da obustavljamo davanje informacija, intervjua i prava na reprodukovanje naših umetničkih radova, da vraćamo nagrade i brišemo ih iz naših biografija. Ne želimo to ni vama ni nama“, naveli su laureati nagrade.
Otvoreno pismo potpisali su vajarka Gordana Kaljalović (dobitnica za 2023), performans umetnica Sanja Latinović (2022), vizuelni umetnik Zoran Naskovski (2020), slikar Perica Donkov (2019), vajar Gabriel Glid (2018), vizuelni umetnik Mileta Prodanović (2017), vajar Zdravko Joksimović (2016), umetnički duo doplgenger – Isidora Ilić i Boško Prostran (2015), slikar Čedomir Vasić (2013), slikarka Biljana Ðurđević (2012), slikar Nikola Džafo (2011), slikar Bojan Bem (2010), slikarka Marija Dragojlović (2009), vizuelna umetnica Anica Vučetić (2008), vizuelni umetnik Vladimir Perić (2006), vizuelni umetnik Aleksandar Rafajlović (2005), vajar Mrđan Bajić (2001), grafičar Vladimir Veljašević i vizuelni umetnik Zoran Dimovski (1998), vizuelni umetnik Zoran Todović (1992), slikar Milovan Destil Marković (1986), slikar Dušan Otašević (1984) i Milica Stevanović (1972).
Vajar i akademik Mrđan Bajić ne želi, kako precizira za Nova.rs, da bude nesporazuma povodom otvorenog pisma „Politici“, zbog čega za naš sajt naglašava:
– Nagrada lista „Politika“ je sigurno najznačajnija i najdugotrajnija nagrada u polju vizuelne umetnosti sa žirijem koji decenijama radi po profesionalnim standardima. Da ne bude nesporazuma takođe: redakcija za kulturu lista „Politika“ isto tako profesionalno i najopsežnije prati zbivanja u kulturi – bez ideološkog filtera. I takođe – što je u današnjim uslovima posebno važno a prisutno u nekim drugim medijima – radi i bez filtera naglašene podrške projektima u kulturi koji su ekonomski-poslovno povezani sa vlasnicima samog medija. U tom smislu ne postoje baš nikakve primedbe.
Problem je, navodi Bajić, na sasvim drugom mestu.
– Ogorčenje je nastupilo jer elektronsko izdanje lista „Politika“ dobija jasne obrise propagande devedesetih. Sistematskim a naglašenim negativnim natpisima da su studenti „hrvatski špijuni“, „plaćenici“ i „korisni idioti“, a izostavljanjem donošenja autentičnih studentskih iskaza izgleda kao da se zapravo normalizuje i podmeće nasilje prema studentima kojem upravo svedočimo. Ne želimo da se nezaustavljiva spirala nasilja u ovoj zemlji opet pokrene.
Funkcija umetnosti, podseća za naš sajt vajar i akademik, jeste i da preispituje i propituje društvo u kome živi:
– A u ovom trenutku studenti to rade masovnije, organizovanije i pametnije i njihov glas treba da se autentično čuje. Jer studenti kažu: oni koji su neodgovorni, koji ubijaju, koji kradu i tuku ljude po ulicama treba da budu procesuirani – sasvim jednostavno. I šta je sporno i neprihvatljivo u tim elementarnim zahtevima? I zašto ti elementarni zahtevi ne smeju da se objavljuju u novinama koje treba da budu lakmus za postojanje civilizovane i objektivne zajednice? Pitanje zašto ti elementarni zahtevi nisu već i ispunjeni ide naravno na drugu adresu. Zato mi koji pamtimo devedesete kažemo: ako list „Politika“ opet kreće putem ignorisanja i prerade realnosti mi nećemo biti ni na koji način deo toga. Iz osećanja da je zajednica opet u tački mogućeg velikog rascepa – mi tražimo, molimo i pretimo da se takva uređivačka politika zaustavi – objašnjava Bajić.
Slikarka i profesorka Fakulteta likovnih umetnosti Biljana Đurđević kaže za Nova.rs da se odlučila na ovaj korak zbog načina na koji „Politika“ izveštava tokom proteklog perioda:
– A naročito kako sada izveštava o studentskim protestima, koji su toliko čisti. U svojoj biti su najviša državnička podrška koja postoji. I upravo ta podrška dolazi od studenata – a to je zahtev da se ustanovi država i da se ustanovi sistem – ukazuje Đurđević.
Novosadski umetnik Nikola Džafo priča za Nova.rs da je čak predložio da kao još jedan vid protesta naprave – flotu!
– Uz to poslato pismo zamolio sam kolege da napravimo malo takmičenje u aviončićima. I da te aviončiće bacamo ispred zgrade „Politike“, pa ko pobedi… Ali, nije usvojen moj predlog (smeh). Ja sam jedva dočekao da se ovo desi, da se na neki način rugamo „Politici“. Jer, ja sam iz čiste sujete primio tu Politikinu nagradu. Trebalo je da je dobijem još 1987. godine, a kad su mi je konačno dali bila je to neka vrsta „labudove pesme“. Da sam samo ja pisao „Politici“ – „Evo vraćam vam nagradu“, oni bi se smejali, kao što su se smejali i kad sam je dobio 2011. godine – seća se Džafo.
Bajić dodaje i da će biti razumni i strpljivi, i „sačekati da vide da li njihovo obraćanje i upozorenje može bar malo da pomogne da se stvari iznutra poprave u dobrom pravcu“:
– Očekujemo kontakte i nadamo se da će naša akcija pomoći. Na svakom od potpisnika javno iznetog obraćanja jeste da proceni kako se odvija dalje kretanje uređivačke politike i da, u skladu sa ličnom procenom, donese odluku i pristupi ili ne realizaciji stavova koji se navode u dopisu. Bićemo strpljivi i zato što ovaj trenutak pripada i novom zasluženom dobitniku Politikine nagrade, najvažnijeg društvenog priznanja u ovoj državi za likovnu umetnost u prethodnoj godini – kaže Mrđan Bajić.
Upitana da li bi bila spremna da se odrekne nagrade, koja i pored svih profesionalnih nepočinstava uređivačke politike tog dnevnog lista, nosi i dalje prestiž Biljana Đurđević odgovara:
– Apsolutno. To nije pucanj u prazno. Ovo otvoreno pismo upućeno je s namerom. Politikina nagrada je veliko priznanje. Zapravo, to je naše najveće priznanje u oblasti likovnog stvaralaštva. Ali, s druge strane postoji i sad se dešava nešto mnogo bitnije od priznanja. Mislim da su studenti uradili posao koji, nažalost, javni servis i ostali mediji nisu – a to je da su probudili narod. I probudili su ga, ne iz anestezije, već eutanazije. Iz potpunog mrtvila došlo se do toga da smo još živi, da još možemo da reagujemo. Mislim da je ovo velika promena. Pre svega mentalna promena naroda – zaključuje Biljana Đurđević.
Bonus video: Studenti na Autokomandi
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare