Kolaži su moje intime beleške, zapisi o raznim vidovima i problemima našeg života i opstanka, koji se kreću od misli snova do misli stvarnosti, i obrnuto. To je izmaštana i preformulisana stvarnost. Mislim, dakle maštam, govorio je veliki umetnik Ivan Tabaković.
Upravo te njegove intimne “misli” su pred beogradskom publikom na izložbi „Život, Misli, Snovi” koja će trajati do 1. oktobra u galeriji Vasić. Postavka donosi, po prvi put, 16 kolaža koja su nastala u periodu od 1965. do 1975. godine. Tačno 55 godina od čuvene izložbe kolaža Ivana Tabakovića u Galeriji Kulturnog centra Beograd i u njujorškoj galeriji Dorski posetioci mogu da vide dela koja su pozajmljena iz privatnih kolekcija, od kojih većina nikada nije izlagana. A jedan od kurioziteta jeste da su tu i četiri kolaža sa te davnašnje postavke u Njujorku.
I danas, 44 godine nakon smrti, Ivan Tabaković jedan je od velikana likovne umetnosti sa ovih prostora. Rođen je 1898. u Aradu (današnja Rumunija) u uglednoj porodici, koji je slikarstvo učio na Akademiji likovnih umetnosti u Budimpešti i Kraljevskoj akademiji za umjetnost i obrt u Zagrebu. I u Minhenu je pohađao dva semestra na Akademiji lepih umetnosti, a u Zagrebu, gde je okončao studije, sa Otonom Postružnikom 1925. formira privatnu Slobodnu slikarsku školu. Jedan je od osnivača umetničke grupe “Zemlja”, a potom i “Šestorice” i “Dvanaestorice”.
Pre nego što će se 1938. godine skrasiti u Beogradu, dobija Gran pri za slikarstvo i keramiku na Svetskoj izložbi u Parizu. Zahvaljujući Tabakoviću osniva se beogradska Akademija primenjenih umetnosti. Prijateljevao je sa Nedeljkom Gvozdenovićem i dvojica velikih umetnika iniciraju osnivanje Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti. Polovinom šezdesetih postaje član SANU, izlaže na Bijenalu u Veneciji, a dobitnik je Sedmojulske nagrade, Ordena rada, Povelje Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Srbije, Politikine nagrade, priznanja AVNOJ-a. I danas se dela Ivana Tabakovića nalaze u kolekcijama mnogih galerija i muzeja.
I dok se slikama Tabakovića zna mnogo, kolaži su dugo bili “u zapećku”. Otuda je Vladimir Vasić, istoričar umetnosti i autor izložbe u novootvorenoj galeriji, poželeo da javnosti predstavi i ovaj deo opusa velikog slikara:
– Publika, stručna javnost i mlađe generacije nisu imale priliku da vide kolaže, jer je poslednja izložba bila još 1999. godine u Grafičkom kolektivu, s tim što su tamo bili oni iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti. A na ovoj izložbi su kolaži iz privatnih zbirki, koje kolekcionari retko ustupaju i većina nije viđena do sada – objašnjava Vasić za Nova.rs.
A Tabaković je kolaž, zanimljivo, u jednom davnašnjem intervjuu uporedio sa nečim nesvakidašnjim – elektronskom muzikom:
– To je kao montaža ogromnog registra zvukova koji, spajajući se, rađaju najfantastičnije muzičke predstave koje je svet čuo. Kolaž je i u dosluhu sa naukom… Još jedna vredna osobina kolaža je u brzini izrade. Nama koji oživotvorujemo svoje predstave ionako se dešava da po završetku dela vidimo da je zamisao iščezla, da smo izgubili viziju negde u procesu stvaranja…Radeći kolaž često sam hvatao svoje predstave, zarobljavao ih u rasporedu elemenata i verujte da su nam ta ropstva naših ideja najdragocenija – govorio je još 1966. godine.
Slikar i danas fascinira, smatra Vasić, dodajući kako zbog toga njegova dela zauzimaju bitno mesto u privatnim kolekcijama umetnina:
– Kada može da se dođe do njegovih radova, kolekcionari hrle da ih kupe. Jer, Tabakovićevi radovi su retko u slobodnoj prodaji. Veliki deo njegove ostavštine porodice Tabaković njegova supruga je poklonila Muzeju savremene umetnosti. Drugo, bio je profesor Likovne, pa Primenjene akademije pa nije imao mnogo razloga da prodaje svoja dela, već ih je uglavnom poklanjao – priča naš sagovornik i podseća da je umetnik, samo godinu dana nakon što je počeo da se bavi kolažima, izložio ta dela u Kulturnom centru Beograda.
– Galerista Dorski, koji je imao svoju galeriju u Njujorku, bio je tada oduševljen Tabakovićevim kolažima. Otkupio je celu izložbu i samo pola godine nakon toga predstavio je te kolaže njujorškoj publici. I danas su ti intimni kolaži, koje je radio sve do svoje smrti, zbog različitih tema, od apstraktnih do angažovanih, i dalje aktuelni – ocenjuje istoričar umetnosti.
Osvrćući se na opus Ivana Tabakovića naš sagovornik ga smešta u red velikana ovdašnje umetnosti, koji se nije ustručavao od kreativnih promena:
– U mladosti je bio “zemljaš”, jedan od osnivača grupe “Zemlja”, koja je bila vrlo bitna. U tom periodu nastalo je nekoliko remek-dela, a “Genius” iz 1929. godine je jedna od najznačajnijih slika za našu umetnost uopšte. Bio je i intimista u duhu međuratne beogradske slikarske škole, a u zrelim godinama ulazi u nova izražajna područja, tražeći inspiraciju u oblasti nauke i filozofije. Tabaković u svim periodima svog rada umetnost vidi, pre svega, kao način zadovoljavanja svoje radoznalosti – smatra Vasić.
Uprkos tome što je bio umetnik impresivne biografije, naš sagovornik na kraju izdvaja jedan zanimljiv detalj iz burnog života Ivana Tabakovića:
– Još 1922. godine otišao je u Minhen i pohađao dva semestra na Akademiji lepih umetnosti u klasi profesora Beker-Gundala, ali pohađa i privatnu školu Hansa Hofmana, koji posle u Americi pravi veliku svetsku karijeru. Taj uspeh Hofmana u Americi i časovi kod njega su uticali na kasnija Tabakovićeva opredeljenja. Jer, odmah posle toga osniva grupu “Zemlja”, a radi i kao crtač na anatomskom smeru Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Tabaković je bitna figura ne samo naše scene, već i evropske, pa i svetske. Jer, izlagati 1966. godine u Njujorku nov ciklus, nije mala stvar. A kad vidite kojim se sve medijima bavio – od slika, kolaža, keramike, crteža, intervencija na papiru, do pedagoškog rada – shvatite koliko je bio zanimljiva i svestrana ličnost….To je veliki opus koji ostaje zauvek!
Bonus video:
Sava Šumanović, teška sudbina genija
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare