U Kulturnom centru Beograda večeras u 19 sati biće otvorene tri nove izložbe. U pitanju su "Slučaj siromašnih slika", zatim "Skriveno mesto" koja se bavi problemom nadzora i potpunog gubljenja privatnosti u globalizovanom društvu, kao i "Ona strana vode" u čijem fokusu jesu načini na koje vodene površine definišu naše živote.
U galeriji Artget Mia Ćuk, umetnička direktorka Galerije za sezonu 2022 otvara grupnu međunarodnu izložbu „Slučaj siromašnih slika“. Umetnici su Amina Zubir, Ana Čavić, Ana Letić, Biblioteka 0 Općenito, Bojan Janković, Boris Burić, Borislav Stanić, Darija S. Radaković, Dejan Golić, Doplgenger, Đorđa Pifareti, Katrin Keller, Kolhoz kolektiv, Krasimira Buceva, Maša Seničić, Miloš Bojović, Rastko Novaković, Šejma Fere.
Kada je u martu raspisan konkurs povodom izložbe „Slučaj siromašnih slika“ već je pozivni tekst bio zamišljen kao svojevrsni igrokaz unutar jezičkih i koncepcijskih obrazaca koji čine deo uobičajene procedure realizacije izložbe. Na mestu jasnih kriterijuma ili preciznog uputstva, autorima je ostavljen prostor da intuitivno, asocijativno ili čulno reaguju na sam tekst, njegov puls i šumove, da unutar jednog jezičkog imaginarija intervenišu putem svojih gestova – predloga.
Tematska okosnica, siromašne slike, obuhvatala je širok spektar pojava koje registruju različite vizuelne manifestacije „slabih“, „loših“ ili „degradiranih“ prikaza koji dekodiraju određene društvene fenomene ili uslove sopstvenog nastanka. Izložba je zamišljena kao diskurzivni prostor nesvrstanih formi koje svedoče o dinamici kreiranja i konzumiranja naše neposredne vizuelne svakidašnjice.
U Likovnoj galeriji posetioce očekuje izložba, „Skriveno mesto“, a autor je Bojan Radojčić.
Baveći se problemom nadzora i potpunog gubljenja privatnosti u globalizovanom društvu premreženom hiperinformacijama koje „pati“ od virtuelne socijal-fagije, umetnik u arkadijski prizor crteža uvodi, na izvestan način mimikrirajući ih, i dajući im vitalitet, kakav ima priroda, elemente koji su metafore javnog, masovno prenošenog spektakla. Na crtežu se pojavljuju mikrofoni, kamere, reflektori, velelepni poput drveća, sa čudnim organskim kvalitetom, tako harmonizovani sa rastinjem, da se oko posmatrača ne buni u prvi mah, jer ne oseća vizuelni i semantički raskol u predstavi….
Na podu galerije, kao neka vrsta trodimenzionalne replike crteža, je video- zvučna instalacija, sačinjena od ukrasnih biljaka, između kojih je međuprostor pokriven zgužvanom zlatnom folijom, mikrofona, monitora, situiranih u velikoj kutiji – sanduku. Kablovi izlaze iz kutije i poput lijana, vijugaju, stvarajući utisak nekontrolisanog, nepredvidivog kretanja…
– Za razliku od crteža, koji bi mogao da pretenduje da bude simbolički večan, instalacija kodiranu poruku koja propituje globalni fenomen gubljenja privatnosti u našoj zbilji šalje sada i ovde, jer se preko ekrana i mikrofona strimuju dešavanja iz same galerije – piše Ljiljana Karadžić u uvodnom tekstu u katalogu.
U galeriji Podroom otvara se izložba „Ona strana vode“, a kustosi su Rošanak Amini i Uroš Pajović sa Sofijom Vučetom. Umetnici su Diana Barkero Perez, Ivan Marković, Džuniper Foum, Lukas Odahara, Mariam Kalandarišvili, Marijana Radović, Marko Stojanović, Marjam Katan, Mate Ugrin, Rošanak Amini, Škart, Stefani Imbo i Uroš Pajović.
„Ona strana vode“ je kurirana grupna izložba umetnika koji svoje praktično delovanje zasnivaju na temama i opsežnim istraživanjima koje su u vezi sa politikom i poetikom vode. U fokusu ovog projekta – kao i mnogih ranijih radova uključenih umetnika – jesu načini na koje vodene površine definišu naše živote. Istorijski gledano, diskurse u vezi sa političkim nejednakostima i nedostacima, migracijama i razaranjima životne sredine, kao i trgovinom, kolonizacijom i imperijalizmom, uvek je oblikovala voda, koja je ujedno i mesto njihovog odigravanja.
U svakom kontekstu u kome voda postoji (kako političkom, tako i geografskom), značenje ovog najdragocenijeg elementa se drugačije tumači: bilo da govorimo o tradiciji ili mitologiji, trgovini ili sukobima, zaštiti životne sredine ili ekstraktivnim industrijama. Ovaj projekat se odvija u tri grada (Beogradu, Berlinu i Teheranu), čime ne samo da se povezuju Istok i Zapad i preplovljavaju ogromne vodene površine, već se povezuju i kustosi, kroz različite zemlje njihovog porekla.
Sve izložbe će biti otvorene do 19. maja.
Bonus video: Izložba Dušana Petričića i otkrivanje 2D spomenika Branka Ćopića
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar