Sedam remek-dela velikih slikara koja su nađena na tavanima

Kultura 10. maj. 202122:30 > 11. maj. 2021 01:47
Podeli:
Judith and Holofernes by Caravaggio
Judith and Holofernes Caravaggio Foto:EPA-EFE/ANDY RAIN

Da blago može da stoji neopaženo nadomak oka ili ruke opšte je poznata stvar. Blago može da "iskoči" s tavana, iz podruma, plafona… I nedavni pronalasci vrednih umetničkih dela tu "floskulu" po ko zna koji put potvrđuju.

Za poslednjih šest meseci otkrivena su dva ulja na platnu američkog slikara Džejkoba Lorensa, oba u prečniku od samo kilometar udaljenosti od čuvenog njujorškog muzeja Metropoliten. Nedavno su i, prilikom renoviranja galerije Ufici u Firenci, u skladišnim prostorijama pronađena dva portreta članova porodice Mediči s kraja 16. i početka 17. veka, kao i do sada neopažen oslikan zid iz tog doba.

Ovo su samo neka od skorašnjih otkrića dragocenosti likovne umetnosti, a bilo ih je onoliko…

Evo sedam remek-dela, zaboravljenih, nestalih, nepoznatih a pronađenih u poslednjih dvadesetak godina tamo gde ih niko nije očekivao- na tavanima, u izboru sajta „Artnet njuz“:

„Portret dame“ – Gustav Klimt

Portrait of a Lady Gustav Klimt
Portret dame, Gustav Klimt Foto:Artepics / Alamy / Alamy / Profimedia

Više od dve decenije nije se znalo gde je ulje na platnu koje je Gustav Klimt naslikao 1916. godine. Od kada je 1997. godine počinjena krađa u galeriji Riči Odi u Pjaćenci, Klimtov „Portret dame“ bila je jedna od najtraženijih nestalih slika na svetu.

To delo austrijskog slikara izrazite je vrednosti, jer je reč o nekoj vrsti palimpsesta. Klimt je najpre naslikao portret jedne devojke, koja je iznenada preminula. Kako bi odagnao tužne misli zbog njene smrti, preko njenog portreta načinio je novi, druge dame…

Slika je pronađena pre dve godine kada je baštovan, skidajući bršljen sa zida galerije na severu Italije, pronašao metalna vratanca, a iza njih torbu u kojoj je bila slika. Pretpostavlja se da su sliku u pregradi ostavili lopovi verovatno s namerom da je kasnije preuzmu, što nikad nisu učinili…

Najčudnije u celoj priči jeste da se dve decenije tragalo za slikom koja je svima bila „ispred nosa“. I koja je ostala na „mestu zločina“, u galeriji u kojoj je i bila izložena. Iako su nakon krađe navodno pretraženi svaki kutak galerije, bašte, okoline, ništa nije pronađeno… A još zanimljivije jeste da je, kada je konačno otkrivena od strane baštovana, bila u odličnom stanju kao da čitave 22 godine nije stajala, umesto u prostoriji “kontrolisane” temperature i svetla, u jednoj torbi u bašti…

„Portret dame kao Flore“ – Đovani Batista Tijepolo

Portrait of a Lady as Flora Giovanni Battista Tiepolo
Portret dame kao Flore, Đovani Batista Tijepolo Foto:Album – Fine Art Images / Album / Profimedia

Čitava dva i po veka slika jednog od poslednjih majstora velike venecijanske škole i sinonima rokokoa Đovanija Batiste Tijepola bila je „skrivena“. Od kada je naslikana daleke 1760. niko i nije znao za nju dok 2008. godine nije “osvanula” pred očima vlasnika jednog dvorca u Francuskoj. I to na tavanu.

Pretpostavlja se da je ovo delo načinjeno po narudžbini Elizabete, carice Rusije i jedinog preživelog deteta cara Petra Velikog. Ostaje nepoznanica da li je ikada slika došla do nje, s obzirom da je preminula samo dve godine kasnije.

Jedna je od retkih slika „prelepih žena u raskošnim odorama“ venecijanskog umetnika preostalih danas na svetu. Zapravo, to delo „idealizovalo je žensku lepotu po čemu je Tijepolo prepoznatljiv“, pisalo je, između ostalog, u katalogu Sotbija kada je „Portret dame“ ponuđen na prodaju. I na aukciji 2017. prodat je za 3.1 milion funti.

Dvoipovekovna neznana sudbina slike išla je, zapravo, u njenu korist, s obzirom da je „Portret“ bio veoma očuvan, nikada taknut.

A razlog zašto je završio na tavanu? Kada je pronađena slika agencija Rojters izvestila je da je delo sklonjeno van domašaja bilo čijih pogleda jer je “polunag model smatran isuviše riskantnim i skandaloznim”.

„Nesvesni pacijent (Alegorija mirisa)“ – Rembrant

Unconscious Patient Rembrandt van Rijn
Nesvesni pacijent, Rembrant Foto:EPA/WU HONG

Ne zna se koliko se dugo slika, koju je Rembrant načinio 1624. godine, vodila kao nestala. Ali, ono što se zna jeste da je pronađena jula 2015. godine u podrumu jedne kuće u Nju Džerziju. Naslednici kuće su je raščišćavali da bi je prodali i na tavanici naleteli na Rembranta. Međutim, nisu bili svesni šta imaju u rukama…

Ovo delo holandski slikar naslikao je praktično u tinejdžerskom dobu i jedno je od radova iz ciklusa kojim je Rembrant na platnima pokušao da dočara svih pet ljudskih čula.

I kada su naslednici angažovali “stručnjake” i slika stavljena na aukciju, ponuđači su je okarakterisali kao “nepotpisani trostruki portret sa damom koja se onesvešćuje”, kao i da potiče iz 19. veka i pripada “kontinentalnoj školi slikarstva”. Bila je ponuđena za samo 250 dolara. A prodata je za neverovatnih 870.000 dolara. U aukcijskoj kući bili su zapanjeni s obzirom da je u pitanju “neverovatno obična slika, tamni, gotovo bezbojni trostruki portret”.

No, kada je kasnije, nakon restauracije slike i uklanjanja slojeva laka utvrđeno da je taj nepotpisani autor zapravo Rembrant, čiji su inicijali sve vreme bili tu, i da je “Nesvesni pacijent” jedan od njegovih ranih radova, na sledećoj aukciji prodata je za gotovo četiri miliona dolara.

„Zalazak sunca u Monmažuru“ – Vinsent Van Gog

Sunset at Montmajour (1888) Vincent van Gogh
Zalazak sunca u Monmažuru, Van Gog Foto:LEX VAN LIESHOUT / AFP / Profimedia

Holandski majstor naslikao je „Zalazak sunca u Monmažuru“ 1888. godine. U to doba boravio je u Arlu, na jugu Francuske, slikajući sve sama remek-dela, od „Suncokreta“, preko „Žute kuće“ do „Spavaće sobe“. Međutim, 13 godina nakon smrti velikana likovne umetnosti, odnosno od 1901. niko nije znao šta se desilo sa „Zalaskom sunca“. I tako je bilo punih 69 godina. A, onda je 1970. pronađena na tavanu jedne kuće u Norveškoj.

Postala je 2013. deo impesivne kolekcije amsterdamskog Muzeja Van Gog, koji ju je s ponosom predstavio kao delo iz razdoblja koje je vrhunac njegovog umetničkog stvaralaštva.

I sam Vinsent, kada je završio sliku, pod utiskom piše svome bratu Teu kako je njegov zalazak sunca „romantičan“, dodajući:

„Sunce je prosipalo svoje žute zrake na zemlju i prirodu, i delovalo je poput kiše zlata“.

Istorijat „izgubljenih“ godina ove slike živopisan je kao i samo delo. Kada je nekadašnji vlasnik „Zalaska“ od francuskog ambasadora u Norveškoj dobio „poverljivu“ informaciju da je u pitanju lažnjak, a ne Van Gogovih ruku delo, on ju je, razočaran, bacio na tavan.

Nešto ga je ipak kopkalo, pa se 1991. godine obratio Muzeju Van Gog da urade analizu i procenu slike. Odbili su njegov zahtev. „Umilostivili“ su se tek 20 godina kasnije i stručnom analizom utvrdili da je, ipak, u pitanju Van Gog…

Faberžeova figura kozačkog telohranitelja

Fabergé figure of a Cossack Bodyguard
Faberžeova figura kozačkog telohranitelja Foto:Stair Galleries

I dok su nadaleko poznata Faberžeova jaja, tek je pedesetak figurica izašlo iz čuvene petrogradske juvelirnice. Jedna od njih jeste figura odanog telohranitelja ruske carske porodice, kozaka Nikolaja Nikolajeviča Pustnjijakova. Lično je od čuvenog draguljara Karla Faberžea car Nikolaj Drugi 1912. naručio da načini figuru kozaka koji je bio verna pratnja njegove supruge, carice Aleksandre. Bilo je to samo pet godina pre Oktobarske revolucije nakon koje će Nikolaj i čitava porodica biti ubijeni.

I ta figura kozaka, veličine dvadesetak centimenatara, načinjena od zlata i safira, bila je izgubljena osam decenija. Od 1934. gubi joj se svaki trag, da bi je 2013. godine jedan njujorški agent za nekretnine, uoči prodaje stana, pronašao na tavanu u drvenoj kutiji.

S obzirom na to koliko su Faberžeove figure retkost, nije ni čudo što se ubrzo našla na tržištu. Na aukciji je prodata za 5,2 miliona dolara!

Vaza dinastije Ćing

Qing dynasty vase (1735–96)
Vaza dinastije Ćing Foto:Bainbridge

Poslednja kineska carska dinastija Ćing, poznata i kao Mandžurska, ovom zemljom vladala je gotovo tri veka. Svrgnuta je 1911. godine, a delić raskoši moćne dinastije bio je oličen i u vrednim umetničkim delima. Jedno od njih jeste i vaza, visine oko pola metra, koja potiče iz druge polovine 18. veka. Krasila je carsku palatu, a gubi joj se trag tridesetih godina 20. veka. I posle 75 godina, 2010. slučajno je otkrivena na jednom prašnjavom tavanu kraj londonskog aerodroma Hitrou.

„Od svih priča o blagu koje kriju tavani, ovu o vazi dinastije Ćing teško je prevazići“, naveo je tada „Njujork tajms“.

Kao vrednost od istorijskog značaja završila je na aukciji u kući Bejnbridž, i prodata za skoro 70 miliona dolara.

A onda je 2018. usledilo još jedno iznenađenje – ispostavilo se da jedna imućna porodica već 90 godina u svojoj kolekciji ima identičnu „vazu bliznakinju“ one pronađene u Londonu.

„Judita odrubljuje glavu Holofernu“ – Karavađo

Judith and Holofernes Caravaggio
Judita odrubljuje glavu Holofernu, Karavađo Foto:EPA-EFE/ANDY RAIN

Jedan od najpoznatijih predstavnika italijanskog baroka Mikelanđelo Merici, daleko znaniji po svom umetničkom pseudonimu Karavađo naslikao je Juditu kako odrubljuje glavu Holoferna, pretpostavlja se, oko 1607. Međutim, pred kraj 17. veka, tačnije 1689. slika „nestaje“. I tako je bilo čitavih 325 godina – niko nije znao gde se „denulo“ Karavađevo delo. I 2014. usledio je preokret kada ju je jedan aukcionar iz Tuluza pronašao „naslonjenu na zid u jednom mračnom, pretrpanom, vlažnom tavanu“.

Iako je, kada je pronađena, bilo izvesnih sumnji u njenu autentičnost, odnosno da je potekla iz Karavađove kičice surov prikaz Jevrejke kako odseca glavu generalu Holofernu ubrzo je postalo jasno da niko, sem italijanskog slikara, ne može tako surovo i realistično da dočara sav horor te scene, rađene po motivima iz Starog zaveta.

Kada je potvrđena njena autentičnost, slika je ponuđena na aukciji, a uoči licitacije pominjano je to „čudnovato otkriće“, uz napomenu da danas na svetu postoji svega 65 Karavađovih slika, a da je ta dragocena 66 pronađena na tavanu. Bila je procenjena na 171 milion dolara, međutim otišla je na tzv. predaukciji za nepoznatu sumu novca. I kupac je ostao misteriozan.

Još jedan kuriozitet vezan za Karavađovu sliku, za koju se procenjuje da se od tih 325 godina koliko se vodila kao izgubljena, bar jedan vek „čuvala“ na tavanu, jeste da kad je kuća u kojoj se nalazila opljačkana pre nekoliko godina, lopovi su potkrovlje zaobišli…

Komentari

Vaš komentar