Najbolje od Rembranta

I svako, bar delimično upoznat sa opusom baroknog umetnika rođenog u Lajdenu, ima svoje omiljenu Rembrantovu sliku, bilo da je u pitanju neki od brojnih portreta koje je načinio ili njegovo viđenje društvenih ili religioznih tema na platnima.To su učinili i kustosi iz različitih muzeja širom sveta, od Rijks muzeja u Amsterdamu do njujorškog Metropoliten muzeja, napravivši na molbu "Artnjuza", svoj izbor najvećih Rembrantovih slikarskih dometa."Herman Dumer" (Herman Doomer 1640)

Crni šešir, platneni beli okovratnik i inteligentan, a zamišljen pogled na prvi pogled deluju kao "prosti elementi" za jednu sliku. No, od njih je Rembrant uspeo da načini jedan od svojih najboljih portreta, amsterdamskog biznismena Hermana Dumera. Model je ušuškao svoju ruku u ogrtač, nehajno prebačen preko jednog ramena. Zgodan je, ali deluje pomalo izborano i umorno. Dumer je bio jedan od onih "preduzetnika" koji su uspevali da transformišu egzotične materijale pronađene u amsterdamskoj luci u neverovatne komade nameštaja. To je uspevao i Rembrant sa svojom kičicom. Ova slika kao da je susret dvojice stručnjaka, koji se jedno drugome dive. I Dumerov sin je jedno vreme radio kao šegrt u Rembrantovom studiju, pa je talenat tako bio u porodici, zaključak je Adama Ikera, iz Metropoliten muzeja umetnosti u Njujorku, gde se ova slika čuva."Jevrejska nevesta" (The Jewish Bride oko 1665)

S obzirom da se Rijks muzej diči najvećom i najreprezentativnijom kolekcijom Rembrantovih slika, izbor najomiljenije je težak zadatak. Ali, svojevremeno je Van Gog govorio da bi se odrekao deset godina svoga života samo da može da sedi i posmatra "Jevrejsku nevestu". Modeli na ovoj slici su, kako se veruje, biblijski par Isak i Rebeka, u nežnom zagrljaju. Osim što je ova slika iskaz istinske ljubavi, ona na najbolji način prikazuje kulminaciju Rembrantovih eksperimenata u različitim slikarskim tehnikama.Umetnik koristi samo dve osnovne boje za svoje modele, zeleno-zlatnu i crveno-narandžastu boju, dok pozadina, u braon nijansama, kao da je od gline. A svetlost koja se reflektuje od bogato ukrašene odeće para afirmiše ljubav, kao simbol života, smatra Džonatan Biker, kustos Rijksmuzeja."Suzana" (Susanna 1636)

U knjizi proroka Danijela nalazi se priča o Suzani, prelepoj supruzi bogataša, koja je navikla da se kupa u "privatnosti" svoje bašte. Ali, jednoga dana desilo se nešto neočekivano, jer su se dvojica muškaraca sakrili kako bi posmatrali lepoticu dok se kupa.I na njihove nepristojne ponude Suzana ne odgovara. Besni zbog toga što su odbijeni, optužuju je za aferu sa zgodnim mladićem, i ona biva osuđena na smrt. Međutim, božanskom intervencijom razotkrivena je njihova prevara i umesto Suzane, u svojevrsnom obrtu, oni bivaju osuđeni na smrt.A Rembrant se odlučio da naslika trenutak kada naga Suzana, uplašena od svojih "progonitelja", pokušava da se bar delimično pokrije. Slikar Suzanu prikazuje kao ženu od krvi i mesa, a ne kao neki klasični ideal lepote. Ona je na Rembrantovoj slici ranjiva, jer ne samo što je izložena pogledima onih koji je uhode, već i svih nas. A time što nas gleda pravo u oči, umetnik kao da nam poručuje da bi trebalo da obratimo pažnju na svu njenu bol. I to je možda jedan od razloga što Rembrantove slike i danas dotiču sve, jer su ljudi i njihove emocije na njegovim delima tako stvarni i univerzalni, stav je Šarlote Rulkens, kustoskinje haškog muzeja Mauritshuis."Poljski jahač" (The Polish Rider, oko 1655)

Rembrant je bio fasciniran svime što je bilo "strano". Skupljao je egzotične kostime, školjke, oružje, antikvitete, predmete iz različitih kultura. Bio je veoma zaintrigiran svetom, onim koji je daleko od Amsterdama. U ovom delu on slika portret poljskog jahača, jedne od najmisterioznijih i najromantičnijih figura u 17. veku. Niko ne zna ko je tačno taj čovek, gde se nalazi, odakle dolazi, niti kuda se zaputio. Čini se da ova slika u tom jednom prikazu obuhvata svo ljudsko iskustvo. Način na koji figura na slici "iskače" iz senke, način na koji gleda posmatrača je jedinstven, ocena je Ksavijera Salomona, zamenika direktora njujorške Frik kolekcije."Siksov most" (Six's Bridge, 1645)

Ovaj pejzaž Rembrant je, ako je verovati anegdoti iz 18. veka, napravio kada je otišao da poseti svoga prijatelja Jana Siksa na njegovom seoskom imanju. Slikar se hvalio kako mu je da napravi crtež potrebno onoliko vremena koliko slugi da ode u selo po namirnice. Ali, ova anegdota možda i najbolje opisuje koliko je umetniku spontanost bila važna u radu. Kompozicija je, to je jasno, vrlo pažljivo osmišljena. U prvom planu je okoliš sa mostom, pomalo izdignutim, na kome dvojica muškaraca razgovaraju. Na levoj strani dva drveta kao da daju ravnotežu brodiću koji je sa desne strane. A livada iza tako je nisko da sve što vidimo u daljini jeste niz drveća. Opredelivši se za iznenadni prelaz iz prvog plana u daljinu, uz horizont nacrtan prilično nisko, Rembrant je na crtežu uhvatio suštinu holandske škole pejzaža, mišljenje je Epka Runija iz amsterdamskog muzeja Rembrant haus."Umetnik u svom studiju" (Artist in his Studio oko 1628)

Iako je ovo delo napravljeno sa limitiranom paletom boja, Rembrant njime pokazuje da je bitan intelektualni koncept same slike. Poput posivelog poda u studiju ili napuklih vrata Rembrant na ovoj slici demonstrira svu svoju tehničku virtuoznost. Model, umetnik na ovoj slici je onaj koji duboko razmišlja - ili o onome što je naslikao, ili pak onome što tek treba da naslika. Time želi da poruči da sama slika jeste proizvod uma. Tako se ovo delo izdvaja kao artikulisan umetničko-teoretski stav. Ono što je zadivljujuće jeste da je Rembrant ovu sliku napravio u svojim ranim dvadesetim godinama, pre nego što će se preseliti u Amsterdam i pre nego što će njegova karijera zaista zablistati. Zato je i svedočanstvo njegove neverovatne ambicije još na početku karijere, podseća Kristofer Atkins, direktor Centra holandske umetnosti pri Muzeju lepih umetnosti u Bostonu."Starac sa zlatnim lancem" (Old Man with a Gold Chain 1631)

Ova studija karaktera nastala je u vreme kada je umetnik bio u prelaznoj fazi. Tačnije kada se od skromnog umetničkog tržišta u Lajdenu vinuo u slikarske zvezde Amsterdama. I svaki potez četkicom kao da iskazuje sve ambicije koje je slikar imao.Od slojeva boja kako bi naglasio bore na licu modela, i različitih refleksija čeličnog okovratnika i zlatne ogrlice do samouverene poze starca, ovo delo na najbolji način svedoči o tome kako je Rembrant uspevao da na slikama dočara ljudska iskustva. Ovom slikom on kao da je pokazao sav svoj potencijal vrsnog portretiste sa neverovatnim “okom” za ljudsku anatomiju, svetlo i kostim. Čak je kao završni detalj dodao monogram "RHL" (Rembrant, Harmenov sin iz Lajdena). Ovaj detalj, kojim samoga sebe promoviše, otkrio je svu njegovu glad za priznanjem i slavom. I samo koju godinu kasnije, to je i dočekao, podseća Žaklin En Kutre, kustoskinja čikaškog Art instituta."Autoportret" (Self-Portrait 1659)

Rembrant je sebe nacrtao i naslikao više od 75 puta za života. I dok su neki autoportreti bili plod trenutka, drugi su bili mnogo razrađeniji, sa daleko više posvećenosti i detalja. U svim tim portretima, međutim, vidi se koliko je proučavao svoje lice. A možda najintimniji od svih jeste "Autoportret" koji se nalazi u Nacionalnoj galeriji u Vašingtonu. Dubok pogled, naborano lice u isto vreme deluju kao da su skulptura ali zelenkasta pozadina kao da otvara mogućnost da uočite brojne senke. Ono što je čudesno na ovoj slici jesto to što umetnik dozvoljava da ga vidite. Ali, njegov pogled je tako oštar i iskren da se čini kao da i Rembrant sam gleda posmatrača, reči su Aleksandre Libi, kustoskinje Nacionalne galerije umetnosti u Vašingtonu.