Saža Kilani: Srceparajuće je bilo čuti vapaj šestogodišnje devojčice zarobljene u automobilu pod vatrom kako moli za pomoć. Kroz naš film ona nastavlja da živi

Film koji je rasplakao svet. Tako je najčešće opisivano ostvarenje koje je na svetskoj premijeri na poslednjem Venecijanskom festivalu ispraćeno ovacijama koje su trajale čitavih 24 minuta. U pitanju je ostvarenje "Glas Hind Ražab" tunišanske autorke Kauter ben Hanije koje je nedavno bilo nominovano za Oskara za najbolji strani film.

Ovaj naslov, koji je kod nas premijerno prikazan na dvodnevnom događaju Fest intro krajem februara a već desetak dana na repertoaru je beogradskih i srpskih bioskopa zahvaljujući distributerskoj kući “Five Stars Film”, još od premijere u Veneciji, gde je nagrađen Srebrnim lavom, nametnuo se kao jedan od najpotresnijih filmova današnjice.

Posebnu pažnju film je izazvao nedavno, na poslednjem Berlinalu, kada je Kauter ben Hanija odbila nagradu "Cinema for Peace" za "Najznačajniji film", poručivši da "mir bez pravde i odgovornosti ostaje samo prazna parola".

Film je do sada prikazan na pedesetak festivala, od Toronta do Busana, izazivajući snažne reakcije i gledalaca i kritike. I svi su bili složni u oceni da je reč o filmu koji je neophodno pogledati zbog razumevanja današnjeg stanja u svetu i monstruoznih zločina koji se vrše nad onima koji su najnezaštićeniji. Takođe i da je reč o ostvarenju koje ćete teško ikada moći da zaboravite.

I ne čudi, s obzirom da je zasnovan na snimcima razgovora između šestogodišnje Hind Ražab koja je, zarobljena u automobilu pod vatrom, tokom izraelske vojne operacije u Gazi, kao jedina preživela, preklinjala za pomoć radnike palestinskog Crvenog polumeseca da je spasu. Dok su pokušavali da je zadrže na vezi, činili su sve što je u njihovoj moći da do nje stigne vozilo hitne pomoći.

Rediteljka Kauter ben Hanija saznala je za tragičnu priču o Hind dok je pripremala snimanje sasvim drugog filma i onog trenutka kad je čula njen glas nešto se u meni pomerilo.

- Osetila sam snažan talas bespomoćnosti i tuge. Kao da se svet blago pomerio od svoje ose. Hindin glas je u tom trenutku postao nešto više od očajničkog vapaja jednog deteta. Delovao je kao sam glas Gaze čiji poziv u pomoć odlazi u prazninu, suočen sa ravnodušnošću i tišinom. Bila je to bolno stvarna metafora: vapaj za spas koji je svet mogao da čuje, ali na koji niko nije bio spreman ili sposoban da odgovori - izjavila je rediteljka.

U filmu su korišćeni autentični snimci Hindinih telefonskih razgovora sa službama hitne pomoći. Njeni apeli za pomoć postali su jedan od najupečatljivijih simbola stradanja civila u savremenim sukobima.

Glas koji govori mnogo

A jednu od radnica Crvenog polumeseca koja čini sve da usliši vapaje zarobljene devojčice igra jordansko-kanadska glumica Saža Kilani. Ova umetnica palestinskog porekla koja u filmu tumači glavnu žensku ulogu u razgovoru za Nova.rs osvrće se na sjajne reakcije koje je "Glas Hind Ražab" doživeo u svetu i izražava nadu da će i publika u Beogradu doživeti srž filma:

- Bilo je neverovatno dirljivo videti kako su ga ljudi širom sveta prihvatili i zato bih bila počastvovana da "Glas Hind Ražab" odjekne i u Srbiji - skromna je glumica.

Kilani često u intervjuima ističe da je uvek najviše privlače filmske priče koje su, poput "Glasa Hind Ražab", bazirane na istinitim događajima. Upitana seća li se svoje reakcije i osećanja kad je prvi put čula za ovaj telefonski apel za pomoć koji je uzdrmao čitav svet glumica kaže:

- Naravno, bilo je srceparajuće pratiti vesti u to vreme. Njen glas je tada govorio mnogo… I zato sam ponosna i počastvovana što ovaj film nastavlja da "gura" njenu priču i održava taj glas, nju u životu - priča Kilani za naš sajt.

Film ne samo da je dobio ogromne ovacije na svetskoj premijeri na Venecijanskom festivalu, već je ovenčan i Srebrnim lavom. Na pitanje da li se, dok je snimala film, nadala tako dirljivim i toplim reakcijama, kako kritike, tako i publike ali i "svetskih faca", poput Pedra Almodovara, glumica je iskrena:

- Definitivno nisam očekivala ovakav prijem. Ne samo ja, već niko od nas u ekipi nije očekivao. Aplauz koji smo dobili u Veneciji delovao je kao da nam publika poručuje da smo svi zajedno, da nismo sami u ovome.

Film su, kao izvršni producenti, podržala velika imena kakva su Bred Pit, Hoakin Finiks, Runi Mara, Džonatan Glejzer i Alfonso Kuaron. I to je filmu pomoglo, ukazuje naša sagovornica, kao i nedavne nominacije za nagrade Bafta i Oskar.

- Važno je imati iza sebe poštovana imena u industriji jer je, na kraju krajeva, cilj da ovaj film dopre do što većeg broja ljudi. Uz njihovu podršku, mogli smo dodatno da podignemo njegovu vidljivost. Možemo i dalje. Isto važi i za dodele nagrada, jer zahvaljujući njima film dolazi na najveće scene. I bez obzira da li nagrada dođe ili ne, već je ta činjenica da smo na najvećim pozornicama, sama po sebi, pobeda za nas!

Teška uloga

S obzirom da je tunišanska rediteljka na veliko platno donela istinitu priču, nameće se pitanje koliko je Saži Kilani bila odgovornost da dočara Ranu Fakih, jednu od ključnih radnica u Crvenom polumesecu u Ramali? I koliko je bilo teško na velikom platnu ovaplotiti ta previranja i buru emocija kroz koje njena junakinja prolazi u poslednjim satima života te hrabre devojčice Hindi Ražab?

- Ja sam tu ulogu, pre svega, shvatila kao veliku čast. Drago mi je što je Kauter ben Hanije odlučila da ispriča ovu priču iz perspektive Crvenog polumeseca, jer počesto njihova strana priče biva zanemarena. Isticanje unutrašnje borbe kroz koju prolaze radnici Crvenog polumeseca bila je podjednako važna za mene. Naravno da je ovo bila teška uloga, ali baš zato je za mene bila značajnija i smislenija - priznaje naša sagovornica.

Na pitanje smatra li da je ovaj film postigao osnovni cilj - da ulije nadu i da probudi čovečnost u svakoj osobi, odgovara:

- Verujem da jeste. Ali takođe verujem da još uvek ima mnogo toga da se uradi. Zato ću nastaviti da podstičem dijalog o ovom filmu i nadam se da će na taj način probuditi nešto u svima nama.

Zapadna kultura, naročito ona u SAD, po sudu naše sagovornice, postala je instrument za "zabavu i razonodu", zbog čega Saža Kilani objašnjava zašto je važno posmatrati filmove iz obrazovne, edukativne perspektive, a ne samo iz vizure zabave:

- Naravno da mislim da svi mi zaslužujemo da umetnost posmatramo i kroz objektiv slobodnog vremena. I naravno da bi svi trebalo da imamo slobodu i šansu da konzumiramo i tu, lepršaviju stranu industrije. Međutim, trebalo bi svi da shvatimo kao privilegiju mogućnost da čujemo, prepoznamo, pojačamo glasove koji najčešće bivaju ućutkani.

Kritički se glumica osvrtala i na način na koji se, u zapadnjačkim medijima, prikazuju arapske žene, i na stereotipe kojima su izložene...

- Mislim da je taj pogrešan doživljaj, delimično, i posledica filmova i načina na koji se dočaravaju u sedmoj umetnosti. Zato verujem u moć filmova da menjaju uvrežene narative. Godinama su naše priče pisane o nama, ali nismo ih mi pisale, već drugi. Tek kada smo počele da preuzmemo odgovornost, uvidele smo da polako počinju da nastupaju promene - tvrdi glumica koja igra u još jednom novom filmu - "Chronicles from the Siege". Posredi je, poput "Glasa Hindi Ražab", još jedna teška priča:

- Jeste teška, ali istovremeno u njoj ima i humora. Naglašava film kako smo, na kraju dana, svi mi ljudi koji volimo život i zaslužuju da ga doživimo i proživimo bez obzira na okolnosti.

Poezija najličniji izraz

Pored glume, Saža Kilani je posvećenik još jednoj umetnosti - poeziji. Obožava poeziju, piše je, izvodi uživo na sceni i već iza sebe ima jednu objavljenu zbirku.

- Ne bih možda mogla da kažem da je poezija moja najznačajnija i najveća ljubav… Zapravo je moja ljubav prema umetnosti prvobitno proistekla iz glume. Ali poezija je bila moj najličniji izlaz, to je mesto gde mogu da se u potpunosti izrazim. I da to budem ja, ne neki drugi lik kao na filmu. Zahvalna sam što su neki moji stihovi inspirisali druge ljude i, verujte, to ne shvatam nimalo olako - priznaje glumica.

Saža Kilani sebe vidi kao svestranu glumicu, ali jedna želja još uvek joj nije neostvarena - da igra u nekom akcionom trileru. A to neke, koji su upoznati s njenom strašću spram treniranja boksa, ne bi začudilo...

- Kao glumica, uvek želiš da istražuješ. Akcioni trileri su mi uvek bili uzbudljivi i volela bih da istražim i tu stranu sveta. Samo bih volela da saznam kakav je to osećaj. A boks, jednostavno rečeno, smatram terapeutskim. Boks mi je otvorio put da se fizički oslobodim negativne energije koju svako od nas nažalost nakuplja u ovom životu - kaže na kraju Saža Kilani.