Rektorat u spavaćoj sobi, a studenti "stanuju" u velikom predsoblju: Kako je izgledao život na Pozorišnoj akademiji odmah posle rata

Knjiga “Nulta egzistencija: Dnevnik 1946-1972” književnika, dramaturga, režisera i akademika Pavla Ugrinova, objavljena je nedavno u izdanju “Agore” iz Zrenjanina. U pitanju je dnevnički zapis ovog autora tokom 60 godina umetničkog rada. Prva od tri planirane knjige, prati autorov život od dolaska u Beograd 1946, izvođenja kultne predstave „Čekajući Godoa” i osnivanja Ateljea 212, do rada na Radio Televiziji Beograd tokom zlatnog perioda radio i TV drame.

Ugrinov u „Nultoj egzistenciji“ opisuje svoj privatni život, razvoj posleratne kulture, ali i karakteristike tog vremena. U saradnji sa izdavačkom kućom “Agora”, objavljujemo neke zanimljive delove iz dnevnika. Nakon opisa posleratnih igranki u Beogradu 1947, teksta koji opisuje užasnu sudbinu glumice Žanke Stokić, priče o tome zašto je Dobrica Ćosić u krugovima posleratne kulturne scene nazivan – Gedža, donosimo vam deo iz dnevnika u kojem Pavle Ugrinov prikazuje kako je izgledala novopokrenuta beogradska Pozorišna akademija 1949.

Ugrinov je nakon rata upisao u Beogradu Ekonomski fakultet, međutim, iako je bio više nego dobar student, on je sebe ipak pronalazio u svetu umetnosti. Tako da je prilikom formiranja Akademije za pozorišnu umetnost krajem 1948, polagao prijemni ispit za režiju (ispit je nadzirala čuvena Soja Jovanović, tada mlada rediteljka Beogradskog dramskog pozorišta) i bio primljen na prvoj posleratnoj klasi:

"Desetak ili više studenata i studentkinja režije i glume, većinom onih što su stigli iz unutrašnjosti i drugih krajeva zemlje (iz Hrvatske, Bosne, Makedonije), uglavnom bez sredstava, „stanovalo” je na Pozorišnoj akademiji, uglavnom u jednom povećem predsoblju sa raskošnim belim kaminom od keramike na sredini zida. Akademija je naime smeštena u jednoj staroj kući u centru grada (Vuka Karadžića 12), u nekadašnjem prostranom građanskom stanu na spratu, sa stubovima između soba i ukrasnim reljefima po zidovima i plafonima.

U tim velikim sobama se nalaze naše učionice (pre podne) i vežbaonice (popodne i uveče), u nekadašnjoj spavaćoj sobi je rektorat (rektor Dušan Matić), dok kuhinja i ostale sporedne prostorije i sada služe studentima u iste svrhe. Čitav dan provodimo u ovom bivšem građanskom stanu. Toplo je preko celog dana, pa i noću.

U velikom predsoblju sa kaminom, na podu, uz sam kamin, spava student režije Bruno Begović (sin hrvatskog pisca Milana Begovića), sa jednom mladom ženom, koju je upoznao u vozu Zagreb–Beograd prilikom dolaska na Akademiju, poveo je sa sobom ovamo i, kako kaže, ima nameru da se sa njom venča. Zasad je veza divlja. Na drugom kraju, u istom predsoblju, između dva prozora prema dvorištu, spava Zvonko Ferenčić, student glume, inače naš glavni kuvar, koji se svako jutro diže prvi, nabavlja hleb i kuva mleko u prahu sa kakaom, koje smo na dar dobili od Crvenog krsta za nezbrinute studente.

Priča se da ćemo od Uprave carina dobiti nekoliko tuba prvoklasnog somota (zaplenjenog na granici), da bismo od njega sašili radne kapute, čime bi se nepodnošljiva šarolikost u našem odevanju otklonila, a naš spoljni izgled poprimio nekakav „elitni” (umetnički) karakter, mada se nekima činilo da će nas to „uniformisati”. Meni bi jedan takav somotski žaket dobro došao, da se najzad oslobodim vojničke bluze koju nosim još od izlaska iz armije.

Pošto bi se izjutra svi oni koji su spavali u predvorju, i u drugim sobama, podigli i pokupili svoje prnje, taj divan stan bi se pretvorio u učionice a velika soba sa kaminom u predvorje Akademije. Ja sam na klasi režije doktora Huga Klajna. On je inače poznati psihijatar i teatrolog. U Beču, na studijama, posećivao je predavanja Sigmunda Frojda. Od njega očekujem (da naučim) najviše."

Knjigu Pavla Ugrinova “Nulta egzistencija: Dnevnik 1946-1972” sa popustom možete kupiti na sajtu Izdavačke kuće Agora.

Sutra: Kakvo je pismo iz Rovinja poslao Rade Konstantinović Pavlu Ugrinovu: Pisac "Filosofije palanke" u neobičnom izdanju

Bonus video: Promocija knjige Peđe Obradovića